OCA MI ODVELI U ŽUTU KUĆU, DA MI JE BAR KOST DA GA SAHRANIM! Potresna ispovest Katarine Vitoševeić iz Orahovca

Imala sam dve godine te 1999, kad je moj tata Siniša krenuo da pomogne prijatelju i nestao, sumnja se da je odveden u Albaniju i da je bio žrtva trgovaca organima.

Moj otac Siniša nestao je 23. juna 1999. godine, kada sam imala samo dve godine. Krenuo je sa prijateljem Gradimirom Majmarevićem u njegovu vikendicu da mu pomogne oko živine. Na putu između Velike Hoče i Orahovca presrela su ih četvorica naoružanih pripadnika OVK i nasilno ih ugurali u auto. Od tada ne znamo ništa o njemu. Sumnja se da je odveden u Albaniju i da je bio žrtva trgovaca organima.

Foto: Printskrin/rts.rs

Traži istinu

Ovako u potresnoj ispovesti za Informer priča Katarina Vitošević (26), ćerka nestalog Siniše, koja ne odustaje od borbe da sazna šta se desilo sa njenim ocem.

- Moju porodicu i mene drži nada već 20 i više godina da ćemo makar nešto pronaći ili saznati o mom ocu. Sumnja se da su ga odveli u Albaniju u "žutu kuću" i da je bio žrtva trgovine organima. Za "žutu kuću" sam saznala iz priča, novina i medija, i sama sam počela da istražujem. Želim da znam šta mu se dogodilo. Makar jednu kost da imamo da ga sahranimo kako je red i onda da znamo da je kraj. Teško je živeti svaki dan u agoniji i ne znati šta mu se zapravo dogodilo - kaže Katarina.

Ona navodi da njena porodica već dve decenije samo želi da otkrije istinu.

- Te 1999. godine situacija na Kosovu i Metohiji je bila veoma teška, ne samo zbog rata koji se uveliko dešavao, već i zbog čestih otmica Srba. Živelo se u strahu, i informacije o otetim Srbima se nisu tako lako delile među građanima. Moja majka je nakon nekog vremena saznala od ljudi iz Orahovca da su za vreme otmice moga oca u blizini bila dva svedoka, jedan Srbin i jedan Albanac. Međutim, oni nisu smeli ništa da pričaju, tako da smo detalje otmice saznali od drugih meštana - objašnjava Katarina.

U to vreme snage Kfora su bile raspoređene po čitavom Kosovu i Metohiji. Nakon saznanja da je Siniša otet, Katarinina porodica je tražila pomoć od Kfora, kao i od stranih medija koji su se tada nalazili na Kosovu i Metohiji.

- Moja majka je bila u strahu da ide i sama traži tatu. Ona se obratila francuskim medijima, ali nije ništa mogla da sazna. Jedina informacija koju smo imali u tom trenutku bila je o kolima moga oca. Njegov auto je viđen ispred nekadašnjeg Vatrogasnog doma u Orahovcu, gde je stajao narednih par dana. Posle toga se gubi trag automobilu, kao i mom ocu i njegovom prijatelju Gradimiru - kaže Katarina.

Foto: Printskrin/rts.rs

Vreme je prolazilo, a porodica nije dobijala nikakve informacije koje bi otkrile gde se nalazi njihov otac, suprug, brat, sin...

- Do nas su dolazile mnoge dezinformacije. Svakakve priče smo čuli, ali mama i ostatak porodice nisu smeli da "kopaju" po tim tragovima. Vremenom smo došli do informacije da je tata viđen na teritoriji severne Albanije, ali to nikada nismo mogli da utvrdimo sa sigurnošću. Jedina informacija bila je da je otet od strane samozvane "oslobodilačke vojske Kosova". A sigurna sam da je otet samo zato što je Srbin - priča naša sagovornica.

Ne gube nadu

Porodica, kaže Katarina, nikada nije gubila nadu i verovala je da je Siniša živ.

- U jednom trenutku smo čuli da je dogovorena neka razmena vojnika. Ponadali smo se da tatu drže zatočenog zbog "menjanja" za nekog njihovog vojnika. Ali to se, nažalost, nije desilo... - kaže ćerka nestalog Siniše.

Porodica nestalog Siniše već 24 godine traga za dokazima koji će ih dovesti do njega. Iako mnogi smatraju da je prošlo dosta vremena, oni i dalje veruju da će pronaći neki trag koji će ih odvesti do kraja njihove tragične priče.