JEDNA STVAR KOJU JE OTAC ZVER URADIO ĆERKI LANI POSEBNO JE MONSTRUOZNA! Devojčica može da se oporavi, ali... Šta kaže psiholog?

Uroš Pašajlić (38) držao je svoju ćerku Lanu (8) poslednjih pet godina zarobljenu u stanu, a juče je pronađena jedva živa i neuhranjena, u kadi u zaključanom kupatilu. O posledicama zatočeništva koje mogu ostaviti pečat na nju govori za Informer.rs psiholog Jovana Stojković.

Slučaj nezapamćenog porodičnog nasilja koji je razotkriven u beogradskom naselju Mirijevo, uznemirio je celu Srbiju. Devojčicu Lanu od osam godina držao je zatočenu, u kupatilu iznajmljenog stana, njen otac Uroš Pašajlić.

Zarobljeništvo je trajalo pet godina, a o posledicama sa kojima se susreću žrtve istog priča za naš portal psiholog Jovana Stojković.

- U ovom slučaju, devojčica ne jede i ne hoda, a ima osam godina. Poslednjih nekoliko godina bila je zatočena od strane svoga oca, i provela je taj vremenski period živeći u kadi. To je događaj koji će na nju ostaviti posledice. Otac se prema njoj ponašao krajnje monstruozno - kaže psiholog Stojković.

Foto: Privatna arhiva

Zatočeništvo nije jedini vid nasilja koji je trpela poslednjih pet godina devojčica. Pored izgladnjivanja, otac joj nije dozvoljavao da izlazi van stana, a u kupatilu pored kade, u kojoj je provodila svoj dosadašnji život, otac je postavio njihovu zajedničku sliku. 

- Stavljanje zajedničke fotografije pored kade u kojoj drži kao roba svoje dete, po mom mišljenju, je monstruozan čin. To je jedan psihopatski potez. On je to uradio da bi je stalno podsećao da su njih dvoje tim, da je on jedina osoba koju ona ima u životu, kao i da je on jedina osoba koju ona voli - objašnjava psiholog. 

Foto: Zoran Sinko

Ona smatra da je devojčica tokom godina zlostavljanja razvila traumu, koja će tokom života ostaviti velike posledice po njeno mentalno zdravlje.

- U ovakvim slučajevima razvijenih trauma, dolazi do identifikacije sa zlostavljačem. Često žrtve zavole zlostavljača usled čega razviju iskrenu emociju prema osobi koja ih zlostavlja. Žrtvama tada bude reprezentativni primer pokazivanja ljubavi upravo ponašanje zlostavljača - rekla je naša sagovornica.

Devojčici je ozbiljno ugroženo zdravstveno stanje, koje je posledica ponašanja njenog oca koji joj je samo povremeno davao hranu i vodu. Primljena je u bolnicu neuhranjena i dehidrirana. Psiholog smatra da ovakvo ponašanje oca je ostavilo mentalne i fizičke posledice po zdravlje deteta.

- Devojčici je hronično ugroženo zdravstveno stanje. Sada prvenstveno treba čitav tim lekara da se bave sa njom i stabilizuju njeno fizičko zdravlje. Posle toga biće neophodan čitav tim psihologa i psihijatara koji će raditi intezivno sa njom - ističe psiholog. 

Foto: Shutterstock

Postoje stanja koja se razvijaju kada osoba prolazi kroz traumatično iskustvo. Psiholog Stojković smatra da se zatočeništvo koje se odvijalo nad devojčicom može odraziti na njeno mentalno zdravlje.

- Ona će zasigurno patiti tokom života od određenih mentalnih oboljenja kao što su depresija, socijalna fobija, kao i posttraumatski poremećaj. S tim da ona nije verbalna, tačnije da ne govori, postoji mogućnost da ona razvije i poremećaj ličnosti, jer on obuhvata poremećaj afektivnog vezivanja - objasnila je Jovana Stojković.

Foto: Pixabay

Naša sagovornica se osvrnula i na poremećaj afektivnog vezivanja predstavlja emocijalnu vezu koja obuhvata različita ponašanja, kojima dete nastoji da uspostavi i održi blizinu sa osobom koja brine o njemu.

- Poremećaj afektivnog vezivanja se dešava do treće godine života, zbog čega je ključno da roditeljstvo bude što zdravije do tada. Međutim, devojčica nije imala adekvatan taj period života, usled čega doživotno neće moći da odgovori kako na svoje tako i na tuđe emocije - rekla je psiholog Stojković. 

Psiholog se dotakao i teme istorije porodice zlostavljanje devojčice. Pored toga što joj je otac zlostavljač, majka je bila zavisnik i, kako nezvanično saznajemo, nasilno pristupala prema svojoj majci, devojčicinoj babi, usled čega joj je ćerka oduzeta i predata drugom roditelju.

- Ovde se radi o jednoj potpuno disfunkcionalnoj priči. S tim da je njena genetska preispozicija takva, devojčica će se sigurno boriti sa poremećajem kontrole impulsa. Sada se već vide prvi znaci istog, jer se ona ponaša zaleđeno. To njeno postupanje se može odraziti pored ponašanja zaleđenosti i ćutanja do potpune agresivnosti i impulsivnosti. Verujem da će imati dugotrajni, ako ne i doživotni poremećaj, u socijalnom ponašanju i funkcionisanju - ističe psiholog.

Foto: Pixabay

Pored svih navedenih poremećaja, postoji još jedan od koga devojčica već pati i sa kojim je čeka borba u narednom periodu.

- Ona već sada pati od kognitivnog poremećaja, kao i problem sa mišljenjem i interpetacijom sebe i drugih kao i događaja. Postoji mogućnost i da razvije potpuno bizarno ponašanje, kao i emocijalnu zaravljenost i nestabilnost. U ovakvim slučajevima najviše bude izražena emocijalna otupelost, jer je za dete dovoljno da tri meseca bude zlostavljano, a ona je više od pet godina tako živela - rekla je psiholog. 

Foto: Shutterstock

Devojčici, kao i svima koji su prošli ovakvu vrstu traume, sledi borba sa poverenjem prema ljudima.

- Nedostajaće joj empatija, pitanje je koliko će ona želeti da razvije bliskost sa bilo kojom osobom. Žrtve koje su preživele dugotrajan teror često budu telesno anestezirane. Neće osećati bol i imaće osećaj nevidljivosti koji može da prouzrokuje čak i halucinacije. Postoji mogućnost i da se dogodi amnezija usled koje bi njen organizam potpuno potisne traume koje je preživela. To može da dovede do toga da ona neće želeti da govori o zločinu koji je trpela - ističe naša sagovornica. 

Rešenje i nada postoje

Rešenje ovakvog slučaja, koji bi pomogao žrtvi da se uklopi normalno u ostatak svog života, postoje u vidu terapija.

- Najbitnija je socijalna sredina koja će se njoj omogućiti, kada ona bude dovoljno fizički i mentalno stabilna za promenu. Njeno okruženje je sada najvažnije. Ukoliko ona bude predata Centru za nezbrinutu decu neće imati makar jednu stabilnu figuru koja će u kontinuitetu biti sa njom, jer se osobe tamo smenjuju. To može podstaći još veći razvoj poremećaja afektivnog vezivanja - navodi psiholog.

Devojčici je trenutno potrebna toplina doma, ljubav i bliskost osoba kojima će ona moći da veruje.

- Iako od 15 do 18 godine dolazi do eskalacije genetskih poremećaja, koje ona može da nasledi od svojih roditelja, trenutno je najbolje rešenje i nada za nju topao dom, ljubav i bliskost ljudi koji su spremni da joj se maksimalno posvete - ističe psiholog Stojković.

Foto: Shutterstock

Psiholog smatra da pružanjem ljubavi i stvaranjem poverenja kod devojčice može doći do poboljšanja stanja koji bi rezultirao pozitivnim ponašanjem tokom njenog života.

- Ona je ključne godine izgubila u zatočeništvu, što može da dovede do graničnog poremećaja ličnosti. To se obično javlja kod osoba koje su bile polno uznemiravane, zarobljene i izgladnjavane, što ih može dovesti da budu agresivne prema drugima, ali isto tako i prema sebi, samim tim mogu biti sklone samopovređivanju. Iako će biti dobro potkovana medikamentima, glavno rešenje ovog slučaja je da tim koji bude radio sa njom je ne napušta. Bitan je kontinuitet psihoterapija, jer će one kod nje stvoriti sigurnost. Terapije će joj sigurno značiti i za nju će one predstavljati njenu sigurnu bazu - zaključila je za naš portal psiholog Jovana Stojković.