NBS POVEĆALA REFERENTNU KAMATNU STOPU! Kamata ide na 6 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od šest odsto, saopštila je NBS.

Povećana je i stopa na depozitne olakšice, na 4,75%, kao i stopa na kreditne olakšice, na 7,25%.

Pri donošenju ovakve odluke Izvršni odbor je procenio da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova kako ne bi došlo do rasta inflacionih očekivanja i kako bi se osiguralo da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja u horizontu projekcije, saopšteno je iz NBS.

Iz centralne banke su dodali da prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, NBS znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

U saopštenju NBS se navodi da je Izvršni odbor ocenio da su dalji pad cena u energetici, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju troškovnih pritisaka na globalnom nivou, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Nesigurnost u pogledu globalnog privrednog rasta i bojazan da bi moglo doći do recesije u razvijenim zemljama, uticali su na dodatni pad cena primarnih proizvoda.

Ipak, Izvršni odbor je istakao da je opreznost monetarne politike neophodna zbog geopolitičkih tenzija povodom sukoba u Ukrajini koji su i dalje prisutni, kao i činjenice da indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada, još održavaju baznu inflaciju na relativno visokom nivou u većini zemalja, što se odražava na uvoznu inflaciju u Srbiji. To pre svega važi za zonu evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner, gde je, prema preliminarnim podacima, i pored smanjenja ukupne inflacije na 6,9% u martu, sa 8,5% u februaru, bazna inflacija zabeležila dalji rast na 5,7% međugodišnje, sa 5,6% u februaru.

Ukupna inflacija u Srbiji je u februaru iznosila 16,1 odsto međugodišnje, što je u skladu sa iznetim projekcijama Narodne banke Srbije za prvo tromesečje koje su uzele u obzir očekivan nastavak prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa. I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u najvećoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.