U SRBIJI URAĐENO SAMO 15 TRANSPLANTACIJA ORGANA! Danas je Nacionalni dan donora

Danas je Nacionalni dan donora, a naša zemlja ga da dočekuje sa samo 15 urađenih transplantacija od početka godine, 2.000 pacijenata koji čekaju organ kao jedini lek, ali i sa nepoznatim brojem preminulih građana koji nisu dočekali transplantaciju.

Dan donora je posvećen sećanju i neizmerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Jedno "da" u najtežem trenutku može da znači spas i produžetak čak osam života.

Nakon epidemija kovida, koja je gotovo zaustavila program transplantacije, Udruženje transplantiranih pacijenata i pacijenata kojima je potrebna transplantacija organa "Zajedno za novi život" pokrenulo je nacionalnu kampanju „Još si mi trag“, jer je vreme bilo da se stvari promene na bolje. Od tada situacija je malo bolja nego ranije. Međutim, i pored napora pacijenata, lekara, države građani većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za od početka ove godine urađeno samo 15 kadaveričnih transplantacija i to tri jetre, tri srca i devet bubrega. Sa svega šest donora od početka godine, ova poražavajuća statistika svrstava nas na dno evropske lestvice.

- Svest građana na temu doniranja organa je na veoma niskom nivou, a direktna posledica toga je trenutno stanje u programu transplantacije, koje je evidentno veoma loše. Prošle godine urađene su samo dve kadaverične tranpslantacije organa. Ono što obećava, a čemu je verujem, doprinela i naša kampanja, je to što je od početka ove godine dobijeno duplo više saglasnosti nego cele prošle godine. To daje nadu svim onim pacijentima koji čekaju na najvažniji poziv u životu. Nephodna je edukacija, kako bismo shvatili da je statistički gledano 20 puta veća šansa da nam zatreba organ, nego da budemo donori. A sa druge strane, apelujem na sve bitne činioce u društvu, državu, struku, pacijente, medije i crkvu da se uključe u podizanje svesti građana i da zajedničkim snagama otklonimo strahove koji prate ovu temu. Mi koji smo dočekali transplantaciju se svakog šestog juna javno zahvalimo našim donorima koji su nam spasili i produžili živote – kaže Mladen Todić, predsednik Udruženja “Zajedno za novi život”.

Foto: informer

Od početka godine u VMA je urađeno 13 transplantacija od čega su urađene tri kadaverične translantacije jetre, dva bubrega i osam living donor translantacija bubrega.

- Posmatrajući period u proteklih nekoliko godina imali smo zastoj u proceduri transplantacije solidni organa prvenstveno zbog pandemije Covid 19 virusa. Međutim, nakon završetka pandemije u VMA je ponovo uspostavljena procedura translantacije solidni organa. Problemi koji su uvek aktuelni u procesu kadaverične transplantacije su pre svega problemi vezani za donore. Tu pre svega spada zakonska i druge pravne i administrativne procedure, a svakako i problem davanja saglasnosti porodice za uzimanje organa za transplantaciju. Potrebno je podizanje svesti našeg naroda o potrebi da se doniraju organi, jer donatorstvo je ravno najvećem herojskom delu. Kao sto znamo da "spasiti jedan život ravno je spasenju čitavog sveta" pristankom porodice na donatorstvo organa spašavaju se ponekad i vise od 7 života. VMA raspolaže svim potrebnim resursima, a prevashodno edukovanim kadrom za izvođenje ovih najkompleksniji hirurških procedura. Organizaciono smo u stanju, što smo i dokazali u proteklom periodu da u roku od sat vremena možemo da organizujemo ekipe kako za multiorganske eksplantacije , tako i za transplantacije doniranih organa. Sa ponosom ističemo da je uspostavljena vrhunska saradnja vojnog i civilnog zdravstva, koje je dala dobre rezultate, a prevashodno za transplantaciju jetre koja predstavlja jednu od najkompleksniji i najzahtevnijih procedura, ne samo u hirurgiji, već u celokupnoj medicine – objašnjava pukovnik doc. dr Momir Šarac, vaskularni i transplantacioni hirurg u VMA.

Foto: pixabay

Prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO rekla je na konferenciji za medije da bi se probudila svest o značaju doniranja organa, potrebno je pre svega da ljudi budu potpuno i tačno informisani i da nemaju strahove i predrasude koje i dalje vladaju kada je reč o transplantaciji organa, a to ćemo postići zajedničkim naporom države, udruženja, struke i medija.

- U Srbiji trenutno na kadaveričnu transplantaciju bubrega čeka oko 800 odraslih i 30 dece, novu jetru čeka oko 90 odraslih, dok je novo srce potrebno za 40 odraslih. Jedina šansa da ti ljudi produže život jeste novi organ, a zdravstveni sistem, bez obzira na sva sredstva kojima raspolaže, to može da im obezbedi jedino uz podršku i solidarnost celog društva. Dok se ne pojavi organ odnosno donor, država preduzima sve što može da bi obezbedila odgovarajuće lečenje pacijenata kojima je potrebna transplantacija – istakla je prof. dr Radojević Škodrić.

Novi zakon o presađivanju organa uskoro će se naći na dnevnom redu u Skupštini Srbije.

- Novim Zakonom o izmenama i dopuni Zakona o presađivanju ljudskih organa, u skladu sa preporukama koje su navedene u odluci Ustavnog suda, unaprediće se procedure presađivanja ljudskih organa sa umrlih lica, unaprediće se evidencija lica koja ne žele da budu potencijalni davaoci ljudskih organa nakon smrti, i unaprediće se zdravstvena zaštita građana Srbije. Takođe opšti cilj je postizanje nacionalne samodovoljnosti u broju ljudskih organa za presađivanje. Da bi naša zemlja obezbedila samodovoljnost, potrebno je da se postigne broj od 10 davalaca organa na milion stanovnika godišnje – kaže dr Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.