Prim.dr Slavko Janković, naš vodeći ekspert Medicine spavanja, upozorava: Nesanica je ozbiljan neprijatelj

Nesanica spada u red najčešćih bolesti, a istraživanja ukazuju da povremeno pogađa čak polovinu odraslog stanovništva, dok je više od 90 odsto ljudi, nesanicu iskusilo makar jednom u životu

Spavanje je osnovna ljudska potreba, poput vode i hrane. Trećinu života provodimo u spavanju i to je dragoceno  vreme da naš mozak ojača svoje funkcije i da se naš organizam okrepi. Otuda brine, što tek svaki peti  Evropljanin noću spava bez prekida, a  svaki treći upozorava da sada spava mnogo lošije nego pre pandemije Covid 19. 

Po definiciji nesanica je bolest kod koje postoji otežano uspavljivanje, otežano održavanje spavanja tokom noći, preuranjeno buđenje ili nezadovoljstvo kvalitetom i količinom celonoćnog spavanja. Za dobar noćni oporavak najvećem broju ljudi je potrebno 7.5 do 8 sati  spavanja. Onima, iz grupe tzv. „dugih spavača“ potrebno je 10 do 11 sati spavanja. Postoje i ekstremne varijacije, pa je poznato da je Nikola Tesla spavao svega 2.5 do 3 sata, ali to svakako ne može biti parametar za širu populaciju – kaže Primarijus dr Slavko Janković, neuropsihijatar, doktor medicinskih nauka, Predsednik Srpskog somnološkog društva i član Evropskog udruženja za proučavanje spavanja( ESRS)  

Foto: Hemofarm

Zašto ne mogu da zaspim?

Postoje dve vrste nesanice: primarna i sekundarna. Primarna znači da  vaši problemi sa spavanjem nisu povezani sa nekim drugim zdravstvenim problemom, dok  je sekundarna nesanica upravo  posledica neke vaše bolesti ili možda lekova koje uzimate.

Najčešći uzroci nesanice su psihološko-psihijatrijske prirode. Depresija, primera radi, kao simptom uvek ima poremećaj spavanja. Međutim i mnoge organske bolesti izazivaju nesanicu, kao što su hipertireoidizam ili pojačana funkcija štitaste žlezde, artritis ili zapaljenje zglobova, srčana i bubrežna slabost, hronična plućna bolest, neurološki poremećaji, apnea u spavanju itd. Bolni sindromi različitog porekla takođe za posledicu imaju nesanicu kao što i određeni lekovi i supstance  uzrokuju nesanicu: alkohol, nikotin, stimulansi centralnog nervnog sistema, beta blokatori, bronhodilatatori, kortikosteroidi, stimulišući antidepresivi, tireoidni hormon i tako dalje – objašnjava naš sagovornik

I savremeni, užurbani način života sa progresivnom eskalacijom stresa na mnogim radnim mestima kao i učestala upotreba tehnologije i elektronskih uređaja koji obično noću ljude drže budnima, usko su povezani sa lošijim kvalitetom spavanja i kraćim  spavanjem od potrebnog. 

Nesanica uvećava rizik od infarkta  

Nesanica je povezana sa većim brojem negativnih posledica kako po mentalno tako i fizičko zdravlje. Nedostatak spavanja utiče i na gojaznost. Istraživanje Univerziteta u Čikagu otkrilo je da poremećen san dovodi do povećanja u produkciji leptina, hormona koji pokreće glad, ali i do smanjenja grelina, hormona koji prekida glad.

Nesanica je visoko povezana sa pojačanim osećajem gladi, a povećan unos hrane i kalorija, kako bi se obezbedila energija za produženo vreme budnosti, daleko prevazilazi normalnu ishranu. Nesanica predstavlja kompleksan stres koji podiže i nivo kortizola koji ubrzava aterosklerozu. Skraćena dužina spavanja u vezi je i sa povišenim stepenom insulinske rezistencije, a zbog negativnog metaboličkog učinka nesanica donosi povišen rizik od kardiovaskularnih bolesti i čak 69% veći rizik od nastupa infarkta srca u odnosu na ljude koji dobro spavanju. Najviši rizik za infarkt srca imaju ljudi koji spavaju kraće od 5 sati, a kod dijabetičara sa nesanicom, rizik je udovostručen – upozorava dr Janković, dugogodišnji  šef Laboratorije za istraživanje spavanja Klinike za neurologiju UKCS-a, a danas načelnik Laboratorije za spavanje Opšte bolnice AcibademBel Medic.

Naš sagovornik dalje ističe da je lečenje nesanice složeno i kompleksno.

Lekari su oduvek znali da je nesanica, kao i svi poremećaji spavanja, znak prisustva bolesti, ali saznanje da su primarni poremećaji spavanja česti i ozbiljni i da mogu da se leče je osvanulo tek u drugoj polovini XX veka. Danas, lečenje nesanice manje podrazumeva upotrebu lekova ili farmakoterapiju, a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika, poput kognitivno-bihejvioralne terapije,  koje su uspešnije. U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, kao što je, recimo, depresija. Ali kod esencijalne insomnije uzrok nije poznat pa je taj oblik nesanice i najteži za lečenje, kaže dr Slavko Janković