Za Goranovu "kancelariju" kažu da je najlepša u gradu

JKP " Zelenilo Beograd" među zaposlenima ima mnogo pripadnika romske nacionalne manjine. Oni su vredni, pedantni i posvećeni radnici, a dokaz za to su prestoničke šume i parkovi koji su "pod konac"

 

Za njihove "kancelarije" kažu da su najlepše u gradu. U pitanju su beogradske šume i parkovi. Upravo oni mesto su na kojima rade i koje uređuju radnici Javno komunalnog preduzeća "Zelenilo Beograd".

Među njima ima mnogo pripadnika romske nacionalne manjine. Mirjana Obućinski iz centra za informisanje kaže kako tačan podatak o broju zaposlenih Roma u toj firmi ne postoji jer prilikom zapošljavanja oni ne gledaju nacionaolnu pripadnost kolega. 

- Nije nam to od presudnog značaja. Ono što je bitno je njihovo obrazovanje i način na koji obavljaju svoje dužnosti. Mi nismo imali negativnih iskustava zaista. To su obično vredni, marljivi i pedantni radnici što se uostalom vidi. Svako od Beograđana, ko prolazi zelenim površinama, može da vidi nekog od naših kolega, sasvim je nebitno koje je nacionalnosti, da svoj posao obavlja na najbolji mogući način - objašnjava naša sagovornica.

Četrdest dvogodišnji Goran Marinković iz Sremčice radi u "Zelenilu Beeograd" više od 12 godina na poslovima ugradnje rekvizita, stolova, klupa, sprava za vežbanje, sadnje, košenja, održavanja drveća. Nije mu teško ni zimi ni leti, iako vremenski uslovi ponekad zadaju muka. Prema njenogivim rečima, osećaj slobode koji mu pruža rad na otvorenom je nezamenljiv. 

- Čist vazduh i otvoren prostor daju taj osećaj slobode. Meni je najvažnije da nisam u zatvorenom prostoru - ističe Marinković, a Mirjana da dodaje da pripadnici romske populacije u "Zalenilu Beograd" rade na različitim pozicijama - u sektoru održavanja javnih zelenih površina, izgradnje, sektoru za biljnu proizvodnju.

Goran tvrdi kako diskriminaciju na svojoj koži nikada nije osetio - niti na poslu niti u privatnom životu. Zahvalnost za to pripisuje svojim roditeljima koji su ga vaspitavali tako da bude ponosan na svoje poreklo, ali i da se obrazuje kako bi se integrisao u društvo.

- I otac i majka su me učili da se trudim da budućnost bude što bolja, da se borim, da steknem što više i da imam neki pravac života, da budemo kao svi ostali - objašnjava mladi čovek.

- Nikada se nije desilo da je neko prijavio bilo kakav vid diskriminacije pa čak ni negativnih komentara što se tiče kolega. Međutim, nije retkost da radnici, kako pripadnici romske nacionalnost tako ni ostali, doživljajaju neprijatnosti na poslu. Romi sa kojima sam ja razgovarala kažu kažu kako oni to ne doživljavaju kao atak na njihovu ličnosti ili diskiminaciju. I njihove kolege koji nisu Romi doživljavaju slične stvari. Ima raznih ljudi, dešavalo se da ih neko gađa nekim predmetom sa terase zato što su došli da odrade svoj posao, ali to je nešto što se dešava generalno i što nema mnogo veze sa romskom populacijom - iskreno govori Mirjana.

Marinković je jedan od pripadnika romske nacionalne manjine koji ima sreće da živi i radi u sredini koja mu omogućava da se oseća integrisano, prihvaćeno i slobodno. Ja sam ponosan na to što jesam, poručuje Goran i dodaje da bez hrabrosti nema ni slobode ma gde živeli.