Sutra je Preobraženje Gospodnje! Noćas obavezno pogledajte u nebo, a prema narodnom verovanju završava se leto!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju Preobraženje Gospodnje. Praznik je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.

Preobraženje Gospodnje je događaj opisan u Jevanđeljima Novog zaveta, tokom kojeg je Isus Hrist postao kao svetlost. Pravoslavni vernici ga slave 19. avgusta, a ove godine pada u subotu. Preobraženje je posvećeno Hristovom preobraženju na gori Tavor, kada je najavljeno stradanje i slava sina božijeg. Jednoga dana, treće godine propovedi na zemlji, Isus na molitvu povede apostole Petra, Jakova i Jovana na goru Tavor.

Dok se molio, njegovo lice se izmeni i zasija kao sunce, a odeća postade sjajna i bela kao sneg, kaže Biblija. Tako se on preobrazi pred njima, čime se prvi put božanska priroda Isusova učinila vidljivom. Na ikoni Preobraženja predstavljen je Isus Hristos na gori u beloj odeći, okružen svetlošću, sa Ilijom i Mojsijem. Dok ih blagosilja iz njega se širi svetlost. Na desnom vrhu stoji Mojsije i drži tablice Zakona, na levom prorok Ilija. Ispod planine leže trojica učenika, Petar, Jakov i Jovan.

Kupanje u rekama

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju "Božja vrata" na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje. Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Inače je ovaj post jako strog i uglavnom je na vodi, ali je na praznik Preobraženja dozvoljena riba na trpezi.

U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari. Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, te se tako smatra da se na sutrašnji dan završava leto. Veruje se takođe da se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, zato treba u ponoć pogledati u nebo.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.

Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću. Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: "Preobraženje je, preobražava se i gora i voda". Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Običaji i verovanja

Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju. Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti. Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana lenčariti i spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.

Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani - da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće. Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.

Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi. Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije. Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.