Kao dete živeo sam na ivici gladi! Filip Hasković iskreno progovorio o svom detinjstvu i školovanju

Filip Hasković školuje se za vaspitača romske dece na romskom jeziku. Paralelno sa studijama, radi u jednoj osnovnoj školi.

Ovaj mladić posvetio je svoj život učenju o romskom narodu, romskoj tradiciji, istoriji i jeziku i cilj mu je da jednoga dana to svoje znanje prenese na mlađe generacije. Po njegovom mišljenju to je jedini način da Romi sačuvaju svoju kulturu i svoj jezik.

-Od egzodusa, od Indije do sada prošlo je više od deset vekova. Prolazili smo kroz različite zemlje, kroz različita carstva, gledali kako se formiraju ta carstva i te kraljevine, države i narodi. Ti narodi su nestajali, a mi smo pored svega toga na neki način vekovima opstajali. Nismo imali ni ministarstva, ni obrazovanje, ni knjige, niti bilo kakav politički uticaj. Pored svih diskriminacija i egzodusa koji su se dešavali u istoriji, naš jezik je ostao. Nismo se organizovali da imamo svoju državu, svoju vojsku, da osvajamo tuđe teritorije. Ostali smo narod koji je zadržao svoju kulturu i istoriju- rekao je Filip Hasković.

I dalje postoji veliki broj Roma koji svoju decu ne šalju u školu. Postavlja se pitanje kako motivisati đake da se školuju i kako ubedtiti roditelje da je obrazovanje za njihovu decu važno i korisno.

-Bilo je jako teško kada sam ja krenuo u školu. Tada su počeli programi inkluzije Roma. Tada nisu postojali modeli na koje bi se naši roditelji ugledali. Kada neko završi fakultet, pa potom dođe u mahalu i počne da radi teške poljoprivredne poslove, baba će reći: "Ovaj je završio fakultet, pa ne radi ništa. Zašto bi onda ti išao u školu?". Ekonomski status naše zajednice mnogo se promenio. Vi već od 2012. imate uspešne ljude, uspešne Rome koji su toj deci dobri primeri kako se napreduje. Ja sam imao mog ujaka koji je bio moj idol kroz obrazovanje i moja motivacija. Imao sam te ljude oko sebe i želeo sam da budem kao oni. Želeo sam da budem obrazovan - ispričao nam je Filip.

Filip ne potiče iz porodice visokoobrazovanih Roma. Ipak, njegova majka prepoznala je kod njega talenat i želju za znanjem i maksimalno ga podržala u tome. Iako je imala mnogo finansijskih poteškoća, nikada nije dozvolila da njen sin napusti školu.

-Živim samo sa majkom. Ona je radila u trećoj smeni u hladnjači. Nismo imali dovoljno novca da ja nastavim srednju školu. Kada se nađete u situaciji da morate da birate da li ćete ići u školu, ili ćete ići na posao da ne biste bili gladni, svako će, bez obzira na nacionalnost izabrati da se bori za egzistenciju. Međutim, moja majka je znala da nikako ne smem da odustanem od srednje škole. Bio sam četvrti razred kada smo upali u toliko lošu finasijsku situaciju da nismo imali šta da jedemo. Ja sam tada odlučio da noću radim u toj hladnjači zajedno sa njom, prepodne spavam i poslepodne idem u školu. Da sam tada odustao od srednje škole, mogućnost za bilo kakvo napredovanje bi pala u vodu- iskreno nam je ispričao Filip Hasković.

Po završetku srednje škole Filip je radio različite poslove koji su vrlo često bili fizički naporni, teški, iscrpljujući i malo plaćeni.

-Jednu godinu sam radio fizikaliju, drugu godinu sam se zaposlio u JKP Gradsko zelenilo gde sam takođe radio teške fizičke poslove. Kosio sam travu po suncu, ali sam to radio pošteno i sa nadom da ću jednog dana naći neki bolji posao na kom ću imati mogućnost da napredujem. Kasnije sam saznao da postoji otvoren konkurs za ovu školu. Bio im je potrban radnik u tehničkom sektoru. Ovde su ljudi bili najpre iznenađeni time što sam vrlo mlad. Ovaj posao rade daleko iskusniji od mene. Međutim, ja sam bio spreman da preuzmem odgovornost na sebe. Molio sam ih samo da mi daju nešto da radim, da mi pruže šansu. Rad u ovoj školi je jako fleksibilan i to mi je omogućilo da upišem fakultet. Mogu da biram koju ću smenu raditi da bih mogao da odem na predavanja- rekao je Hasković.

Na fakultetu na kom studira Filip, predavanja su trojezična: na srpskom, romskom i rumunskom jeziku. Malo je studenata i svi se odlično slažu i trude se da pomognu jedni drugima. On nije u privilegovanom položaju u odnosu na ostale kolege zato što je Rom. Na fakultetu nikada niko ne postavlja pitanje koje ste nacionalnosti dokle god vredno učite, dajete ispite i borite se za svoju budućnost ravnopravno sa ostalima.