Za jedan vek rođeno više od milion beba! Ovo porodilište samo jednom u istoriji je bilo zatvoreno, a ove godine dočekalo je 3.600 dece!

Klinika za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog kliničkog centra Srbije već sto godina brine o reproduktivnom zdravlju žena, zbrinjava najteže bolesti u ginekologiji, ali i pomaže da na svet dođu bebe - i prirodnim putem i vantelesnom oplodnjom. A za vek postojanja, rođeno je milion i sedamdeset hiljada beba, ističe direktor Klinike u Višegradskoj.

Posebno ukazuje, da Višegradska od osnivanja nikada nije zatvarala svoja vrata, možda samo, kako navodi u vreme Drugog svetskog rata.

U porodilištu u Višegradskoj u ovoj godini je rođeno oko 3. 600 beba, a prema rečima Aleksandra Stefanovića, posle duže "dominacije dečaka nad devojčicama" po broju rođenih, sada su izjednačeni.

- Ove godine imamo gotovo isti broj dečaka i devojčica - rekao je doktor.

Kaže i da postoji podatak, koji možda nije apsolutno tačan, da su na 90-godišnjicu izračunali da je od osnivanja klinike bilo oko milion beba rođenih u toj ustanovi.

Foto: pexels.com

- Sada računamo negde milion i 60-70 hiljada, to je neki broj koji je sada aktuelan. Nikada, nikada nismo zatvarali svoja vrata od osnivanja, zaista, možda u vreme rata, ali onog rata, Drugog svetskog rata, o tome govorim, ali sada ne - naglasio je direktor klinike u Višegradskoj.

Naglašava da je ta klinika referentna ustanova ne samo za Beograd, ne samo za Srbiju, nego i za ceo region, i Crnu Goru. U nju dolaze i kritično bolesni,  životno ugroženi slučajevi, i žene koje su trudnice, i posle porođaja, i one sa malignim bolestima.

- Dakle, posle nas žene nemaju gde da idu, dakle, mi smo neka poslednja nada da, ukoliko je neko kritično bolestan, da će doći na lečenje. Zato negujemo, naravno, i multidisciplinarni rad, što nam donosi kvalitet i što nam donosi naša pozicija univerzitetskog kliničkog centra Srbije, tako da su nam sve klinike tu jako blizu, i uvek za čas se okupimo svi koji smo potrebni da rešimo komplikovane slučajeve - precizirao je Stefanović.

Nacionalni centar za onkofertilitet

Posebno ističe da je u Višegradskoj Nacionalni centar za onkofertilitet, i za dijabetes u trudnoći, za gestacijski trofoblastne bolesti, za fetalnu ehokardiografiju. Imaju kako ukazuje puno referenci nacionalnog centra, što se tiče onkofertiliteta i očuvanja fertiliteta.

- Odeljenje kod nas je formirano skoro, pre godinu i po dana, ali multidisciplinarni konzilijum za lečenje i diagnostiku ovakvih pacijenata radi već preko deset godina. Imao je preko 1.000 pacijenata i evo mogu da konstatujem da ih je sve više. Ima sve više pacijenata koji dobiju maligne bolesti, a nisu završile svoju reprodukciju i koje, nažalost, obole od maligne bolesti i u trudnoći. Tako da tu radimo multidisciplinarno - objašnjava Stefanović.

Foto: RINA

Veliko interesovanje za uvoz ćelija

U Višegradskoj banci reproduktivnih ćelija omogućeno je zamrzavanje embriona. Banka, ističe, radi ogroman posao, ne samo za kliniku, nego i za sve centre vantelesne oplodnje u Srbiji.

- Dakle, veliko je interesovanje za uvoz ćelija, ne samo jajnih ćelija, nego i spermatozoida. Kod nas na klinici smo uradili sada 20 postupaka, od toga je 12 kompletno završeno. Imamo četiri trudnoće. Čekamo konačne ishode tih trudnoća - navodi doktor.

 Dodaje i da su spremni za rekonstrukciju klinike, da je gradjevinska dozvola aktuelna i  da je novac obezbeđen.

- Posle opreme koju smo dobili 2019. godine, zaista su nam potrebne nove opreme, sada nam fali još građevinska rekonstrukcija i možemo da kažemo da ćemo biti u rangu sa svetskim klinikama - naveo je Stefanović.

GAK Višegradska će u četvrtak svečano obeležiti stogodišnjicu postojanja, kada će početi i trodnevni 18.  Kongres međunarodnih ginekologa i akušera Srbije, Crne Gore, Republike Srpske sa međunarodnim učešćem.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.