Zakon mrtvo slovo na papiru: Postupci protiv roditelja koja ne vakcinišu decu uglavnom zastarevaju

U Klinici za pedijatriju u Novom Sadu u poslednja tri meseca lečene su tri bebe mlađe od dva meseca od velikog kašlja. Slična situacija je i u Beogradu gde je u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj u periodu od mesec dana dijagnoza pertusisa upisana u zdravstvene kartone petoro dece.

Lekare nije iznenadilo što se vraćaju zaboravljene bolesti, jer je sve manje vakcinisane dece. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano je da deca moraju da prime zaštitu od 11 zaraznih bolesti, ali mnogi roditelji se ne pridržavaju te zakonske obaveze.

Zakon je jasan i predvideo je da u slučaju nevakcinisanja deteta roditelji plaćaju novčanu kaznu od 30.000 do 150.000 dinara. 

Odlaganje vakcinacije moguće je samo ukoliko postoje medicinski razlozi za to koje utvrđuje lekar specijalista. Međutim, Zakon je jedno, a ono što se dešava u praksi potpuno drugo. Na kršenje zakona roditeljima se gleda kroz prste.

Postupci koji se vode pred prekršajnim sudovima u Srbiji uglavnom zastarevaju, mnogi budu okončani samo opomenom i retki su roditelji koji dobiju novčanu kaznu. 

Pedijatri navode na se vakcinacijom ne štiti samo dete koje je primilo vakcinu, već i oni mališani koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da je prime. Ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece stvara se jak kolektivni imunitet, te bolest čak i ako se pojavi ne može da se širi.

Najviše postupaka zastarelo

U prvih šest meseci ove godine Prekršajni sud u Novom Sadu primio je 19 zahteva za pokretanje postupaka protiv roditelja koji nisu vakcinanisali svoju decu obaveznim vakcinama. U istom periodu rešeno je 15 predmeta i to devet tako što je obustavljen postupak uglavnom zbog zastarelosti (čak osam slučajeva), donete su tri oslobađajuće presude i tri osuđujuće presude.

Među osuđujućim kaznama bilo je jedna novčana od 50.000 dinara i dve opomene. Dakle, za nepoštovanje zakona od 15 predmeta, samo je jedan roditelj kažnjen novčanom kaznom.

Tokom prošle godine sud u Novom Sadu primio je 29 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, rešena su 25 predmeta, od toga je 13 obustavljeno zbog zastarelosti, a šest su osuđujuće presude - opomene i kazna od 50.000 dinara.

Slično je bilo i u godini koja joj je prethodila od 54 rešena predmeta, zapravo 25 rešenja je obustavljeno zbog zastarelosti, dok je 14 osuđujućih presuda - 10.000 do 50.000 dinara i opomene.

Prekršajni sud u Kragujevcu u prvoj polovini ove godine, ali i tokom 2022 i 2021. godine nije izrekao nijednu novčanu kaznu roditeljima koji nisu vakcinisali decu. U periodu od dve i po godine primljeno je 198 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

 - U navedenom periodu je pravnosnažno okončano 40 prekršajnih postupaka i to tako što su izrečene 22 opomene, doneto je devet oslobađajućih presuda, devet rešenja o obustavi postupka. Nije izrečena nijedna novčana kazna. U 121 predmetu su doneta rešenja o odbačaju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja podnosioca zahteva -  rečeno je u Prekršajnom sudu u Kragujevcu.

Foto: Freepik.com

U Prekršajnom sudu u Nišu kažu da su u prvih šest meseci ove godine primili dva zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i da nijedan slučaj nije rešen.

 - U 2022. godini primljena su četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, jedan zahtev je odbačen, jedan je obustavljen, jedan nerešen i za jedan je izrečena opomena. U 2021. godini primili smo 12 zahteva i izrečena je jedna novčana kazna od 10.000 dinara, pet postupaka je obustavljeno, isto toliko je odbačeno i izrečeno je pet opomena - kažu u Prekršajnom sudu u Nišu .

Konstantinidis: Plaćamo danak nevakcinisanju

Predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinisis kaže da je država donela Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ali da se dalje od toga nije odmaklo. 

 - Kada se pokrenu prekršajni postupci pred sudom najveći broj njih zastari. Nema jasnog i doslednog stava koji prati struku i sprovođenja donetih ispravnih zakona i podzakonskih akata. Oni se jednostavno u praksi ne primenjuju. Teorija je dobra, praksa je loša kao većina stvari kod nas - naveo je Konstantindis.

On je objasnio da je procedura takva da domovi zdravlja obaveštavaju Ministarstvo zdravlja, odnosno nadležnu inspekciju koji pokreću postupak pred sudom. Dodaje da lekarima dodatno vreme oduzima ta procedura koja mora da se ispoštuje tokom prijavljivanja. 

- Za to vreme pedijatar bi mogao da obavi tri, četiri pregleda. To je administriranje koje oduzima vreme i odbija lekara da prijavljuje roditelja. A još kada stignu obeshrabrujući rezultati iz suda, onda su oni još manje motivisani. Potpuno je besmisleno da se nešto prijavljuje, a rezultat je suprotan od onog što se očekuje. Šalje se poruka lekarima da rade uzaludan posao -  naveo je on.

Danak nevakcinaciji već plaćaju oni koji su najnemoćniji- novorođenčad. Konstantinidis kaže da se prva doza vakcine protiv velikog kašlja prima sa navršena dva meseca, a da su bebe koje su lečene kod njih od velikog kašlja bile mlađe. Dakle, nisu mogle da budu zaštićene vakcinom.

Vakcina koja štiti od velikog kašlja ili pertusisa je DTP (di-te-per). Mališani danas primaju petovalentnu vakcinu - Pentaksim koja je zaštita od velikog kašlja, difterije, tetanusa. Primaju je u pet doza. Primarna vakcinacija ide u tri doze i prima se u prvih šest meseci (drugom, četvrtom i šestom mesecu). Prva revakcina je sa 18 meseci, a zatim sa sedam godina. 

A negativan stav prema obaveznim vakcinama koje se daju od najranijeg uzrasta deteta vidljiv je u Srbiji, ali i celom svetu. Zbog toga su počele da se vraćaju neke zaboravljene zarazne bolesti, poput dečje paralize, malih boginja, velikog kašlja...

Obaveznim Kalendarom vakcinacije u Srbiji predviđena je vakcinacija dece protiv 11 zaraznih bolesti - protiv hepatitisa B, tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, infekcija izazvanih bakterijom Hemofilus influence tipa B i infekcija izazvanih bakterijom Streptokokus pneumonije, protiv malih boginja, zaušaka i rubeole.