Danas su Mitrovske zadušnice! Ovo je jedan od najvećih praznika posvećenih mrtvima, zato ovu stvar nikako nemojte da radite

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima - Mitrovske zadušnice. Kao i za svake zadušnice, i za ove je običaj da se na groblje odnosi hrana, koju po pravilu spremaju žene.

Zadušnice nikada nisu u vreme posta, niti padaju u postan dan, jer su uvek u subotu. Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu "prosfore". Spremaju se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim mestima se iznosi i žito.

Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje. U svim krajevima Srbije na grobove izlazi sveštenik da okadi grob. Ako je nekim slučajem sveštenik sprečen da dođe, onda neko od prisutnih tamjanom obavi prekađivanje.

Zajedničko za zadušnice u svim krajevima jeste izlazak na groblje i organizovanje posluženja na grobu. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi.

Ponudama se služe rođaci koji su na groblje izašli, a ne odbijaju se ni nepoznata lica, ako sama priđu grobu. Smatra se za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi se neko odbio ili čak oterao od groba.

Foto: PHOTOMASTER

 

U crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana:

Zadušnice pred Vaskršnji post, uoči početka Velikog posta, Duhovske zadušnice, uoči praznika Svete Trojice, Miholjske zadušnice, uoči Miholjdana i Mitrovske zadušnice uoči Mitrovdana.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

U crkvi se na Zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova četvrtog veka hrišćanske propovedi:

"Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih".

U Srbiji se i do danas zadržao običaj po kome na groblja, na dan zadušnica, treba izaći što ranije, a svakako pre podne. Tradicija potiče od činjenice da se nekada valjalo prvo otići na liturgiju u crkvu, pa tek posle toga na groblje.