Bio je veliki poštovalac Draže, pa ga lovio! Zbog jedne stvari je krenuo u osvetu, a onda je stradao pod čudnim okolnostima

Godine 1964. godine poginuo je Slobodan Penezić Krcun, osnivač zloglasne OZNA - Odeljenja za zaštitu naroda u Srbiji, boem, vojnik, komunista i pomalo nacionalista, kako ga je okarakterisao BBC.

Nesreća na Ibarskoj magistrali i danas je ispunjena kontroverzama. U blizini sela Šopić kod Lazarevca "oldsmobil" registarskih oznaka BG 20-55, u kome se nalazilo pet osoba, sleteo je sa druma i u udario u drvo...

Dva dana kasnije, 8. novembra 1964. godine, Krcun je sahranjen u Aleji narodnih heroja u Beogradu. Stradao je i Svetolik Lazarević, a vozač Milorad Lomić preminuo je od posledica povreda nekoliko dana kasnije. Tada su teško povrđeni Olga Đivkovic i Ljubo Mijatović. To je zvanična verzija.

Iz šapata prešlo je u domunđavanje, pa u glasno govorenje u nekim potonjim godinama da to nije bila saobraćajka već da je ubijen. I to po nalogu Josipa Broza Tita.

I danas se prepričava tada crnohumorni vic, za koji su neki skloni da tvrde i da je istina, kako je navodno maršal kad su mu rekli za Krcunovu pogibiju izgovorio: "Au, majku mu božju, zar je već pola jedan!"

Foto: Stevan Kragujević

 

Istoričar Venceslav Glišić opisujući poslednji susret Tita i Krcuna na Brionima 1963. godine zapisao je da je Penezić Brozu rekao da je nekorektan prema Srbima i da su mu uvek srpski ratni komandanti sumnjivi, te da se udaljava od naroda. Tita je to navodno mnogo naljutilo, a da mu je Penezić još dobacio: "Jedino ne znam kad ce doći red na nas dvojicu", misleći na Aleksandra Leku Rankovića i sebe.

On je stradao 6. novembra 1964. godine, a Leka je opstao na funkcijama sve do Brionskog plenuma 1966. godine nakon čega je uklonjen sa političke scene.

Željko Marković, kao direktor Istorijskog arhiva u Užicu u razgovoru za BBC ranije je Krcuna, koji je bio partizanski komesar, osnivač srpske bezbednosne službe, ministar policije, potpredsednik, a potom i predsednik srpske Vlade, okarakterisao ka prekog i osionog, kao čoveka koji je bio "hleb i otrov revolucije", čovek koji je kao ministar unutrašnjih poslova umeo da zanoći u zatvoru među zatvorenicima, koji je bio predan Josipu Brozu i onome što je on u njegovim očima predstavljao do kraja.

 U arhivskoj građi koju čuva užički Arhiv otkriva se kao nežan, brižan supružnik. U javnosti vatren, u privatnom životu blag i posvecen - objasnio je Marković.

Kada je počeo Drugi svetski rat, Penezić je imao 22, a Tito 48 godina.

Jedno od najznačajnijih hapšenja u novoj Jugoslaviji bilo je hvatanje Draže Mihailovića. Po sopstvenom priznanju Krcun je Mihailovića - poštovao!

Poštovao ga je kao vojnika i kao rodoljuba, jedino što mu je zamerao je da je bio protiv Tita, a za kralja. I to mu nije mogao ni zaboraviti, niti oprostiti. Ta nemogućnost zaborava i oprosta izrodila je osvetnički nagon - naveo je Marković.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.