Stručnjaci dali objašnjenje: Zašto su pomorandže nikada skuplje, a limun sve jeftiniji

Prepolovljen je rod pomorandži u SAD, Brazilu i Meksiku. Probleme u proizvodnji imaju i druge zemlje, poznati proizvođači tog citrusa.

Cena soka od pomorandže skočila je u Americi na najviši nivo u svojoj istoriji.

U Grčkoj je povećana čak sedam puta.

Šef Katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Zoran Rajić kaže za da su za cenu pomorandže na svetskom tržištu ključni pre svega klimatski faktori.

Nepovoljni vremenski uslovi i bakterijska bolest prepolovili su rod pomorandži u SAD, Brazilu i Meksiku.

Veleprodajna cena soka od pomorandže skočila je u Americi na najviši nivo u svojoj istoriji. Berzanske cene soka od narandže najviše su od 1966. godine, tj. od kada se trguje ovim dobrom. 

Florida, koja proizvodi 90 odsto od ukupne količine soka od narandže u SAD, prošle jeseni je bila pogođena velikim uraganima i to dva puta. Zbog toga se očekuje da će upravo proizvodnja u ovoj američkoj saveznoj državi biti najmanja u poslednjih 100 godina.

Profesor Zoran Rajić navodi da su za cenu pomorandže na svetskom tržištu ključni pre svega klimatski faktori.

 - Zemlje od kojih mi najviše uvozimo narandžu tj. pomorandžu suočavaju se sa sušom i nedostatkom radne snage. U Španiji je sad čak zbog suše zabeleženo i krčenje pojedinih zasada. Turska još nije stigla sa narandžama, ipak treba da znamo da je ovo predsezona, tako da u decembru će biti onaj glavni udar kada je reč o samoj berbi. U Grčkoj, opet zbog problema sa sušom, plodovi su sitniji i nemaju dovoljno soka -  objašnjava profesor.

Cene narandži na tržištu

Ističe i da je cena u pojedinim regionima Grčke povećana čak do sedam puta. Tako je na Peloponezu, u regiji Argos, cena bila negde oko pet centi, a sada je stigla do 27 centi. 

Cena narandži na berzi krajem oktobra je bila neverovatnih osam dolara, u međuvremenu se snizila, ali je i dalje viša za skoro 60 odsto nego na početku godine.

Rajić objašnjava da ponuda i potražnja imaju svoj uticaj na cenu, ali i ukazuje da Meksiko i Brazil, koji su najveći proizvođači sokova, već dve godine imaju problema sa nabavkom sirovine.

 - Naravno da se to sve reflektuje i na ostala tržišta. Čisto da znate da je ona cena na njivi koja se utvrđuje ove godine dva puta veća. Bilo je prošle godine oko 20 centi i sada je to 40 sa svim rizicima kada pogledate strukturu samog kvaliteta ploda - navodi profesor i dodaje da već stižu signali i sa nekih drugih tržišta.

Ukazuje i da je na ruskom tržištu, koje je ogromno, došlo do pomeranja tražnje i smanjene razlike između citrusa i cena drugog tropskog voća. Pored toga, došlo je do povećanja potrošnje papaje, manga, avokada, nekih proizvoda koji su bili nedostupni velikom broju potrošača.

I u Srbiji je cena narandže znatno veća, posebno u odnosu na druge citruse. Prošle godine ta cena se kretala, kada je reč o veleprodajnoj, do 70-75 centi, a već sada je između 85 i 90 centi.

Foto: pexels.com

 

Zašto je limun jeftin

Sa druge strane, limun je čini se nikada jeftiniji. Profesor objašnjava da su dva razloga za nižu cenu limuna.

 - Sada je u toku berba sorte 'majer' koja nije za sok, a kada izađemo napolje videćemo da je još toplo i onda je i tražnja za limunom smanjena - navodi Rajić.

"Onda je logično da je cena limuna koja je prošle godine u ovo doba bila uvozna oko 70 centi, sada oko 40 centi. Kod mandarina cena je smanjena sa 85 do 90 centi na 55 do 58. I grejp je pao nekih desetak centi", ističe profesor.

Sok od narandže zlata vredan

Prošle godine Srbija je uvezla oko 104.000 tona citrusa, oko 39.000 tona narandži, limuna 28.000 tona i ukupna vrednost uvoza je bila oko 80 miliona. Ove godine uvoz je oko 66.000 tona, zaključno sa septembrom.

 - Ja bih samo nešto napomenuo, u narodu postoji jedna mudrost koja kaže da sok od narandže ujutru vredi kao zlato, u podne kao srebro, a naveče kao bronza. Ja verujem da će njegova upotrebna vrednost biti velika u budućnosti, ali ne verujem i tržištu - navodi Rajić i dodaje da ne bi bilo dobro za nas kao potrošače da bude baš tih razmera.

Kada je reč o proizvodnji i izvozu jabuka, ukazuje da su već deceniju upozoravali da se polako zatvaraju neka tržišta, pre svega rusko, koje je podiglo ogromne zasade i zbog toga traže preorijentaciju naših proizvođača na neka druga tržišta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.