Stručnjaci dali objašnjenje: Zašto su pomorandže nikada skuplje, a limun sve jeftiniji

Prepolovljen je rod pomorandži u SAD, Brazilu i Meksiku. Probleme u proizvodnji imaju i druge zemlje, poznati proizvođači tog citrusa.

Cena soka od pomorandže skočila je u Americi na najviši nivo u svojoj istoriji.

U Grčkoj je povećana čak sedam puta.

Šef Katedre za menadžment u agrobiznisu na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Zoran Rajić kaže za da su za cenu pomorandže na svetskom tržištu ključni pre svega klimatski faktori.

Nepovoljni vremenski uslovi i bakterijska bolest prepolovili su rod pomorandži u SAD, Brazilu i Meksiku.

Veleprodajna cena soka od pomorandže skočila je u Americi na najviši nivo u svojoj istoriji. Berzanske cene soka od narandže najviše su od 1966. godine, tj. od kada se trguje ovim dobrom. 

Florida, koja proizvodi 90 odsto od ukupne količine soka od narandže u SAD, prošle jeseni je bila pogođena velikim uraganima i to dva puta. Zbog toga se očekuje da će upravo proizvodnja u ovoj američkoj saveznoj državi biti najmanja u poslednjih 100 godina.

Profesor Zoran Rajić navodi da su za cenu pomorandže na svetskom tržištu ključni pre svega klimatski faktori.

 - Zemlje od kojih mi najviše uvozimo narandžu tj. pomorandžu suočavaju se sa sušom i nedostatkom radne snage. U Španiji je sad čak zbog suše zabeleženo i krčenje pojedinih zasada. Turska još nije stigla sa narandžama, ipak treba da znamo da je ovo predsezona, tako da u decembru će biti onaj glavni udar kada je reč o samoj berbi. U Grčkoj, opet zbog problema sa sušom, plodovi su sitniji i nemaju dovoljno soka -  objašnjava profesor.

Cene narandži na tržištu

Ističe i da je cena u pojedinim regionima Grčke povećana čak do sedam puta. Tako je na Peloponezu, u regiji Argos, cena bila negde oko pet centi, a sada je stigla do 27 centi. 

Cena narandži na berzi krajem oktobra je bila neverovatnih osam dolara, u međuvremenu se snizila, ali je i dalje viša za skoro 60 odsto nego na početku godine.

Rajić objašnjava da ponuda i potražnja imaju svoj uticaj na cenu, ali i ukazuje da Meksiko i Brazil, koji su najveći proizvođači sokova, već dve godine imaju problema sa nabavkom sirovine.

 - Naravno da se to sve reflektuje i na ostala tržišta. Čisto da znate da je ona cena na njivi koja se utvrđuje ove godine dva puta veća. Bilo je prošle godine oko 20 centi i sada je to 40 sa svim rizicima kada pogledate strukturu samog kvaliteta ploda - navodi profesor i dodaje da već stižu signali i sa nekih drugih tržišta.

Ukazuje i da je na ruskom tržištu, koje je ogromno, došlo do pomeranja tražnje i smanjene razlike između citrusa i cena drugog tropskog voća. Pored toga, došlo je do povećanja potrošnje papaje, manga, avokada, nekih proizvoda koji su bili nedostupni velikom broju potrošača.

I u Srbiji je cena narandže znatno veća, posebno u odnosu na druge citruse. Prošle godine ta cena se kretala, kada je reč o veleprodajnoj, do 70-75 centi, a već sada je između 85 i 90 centi.

Foto: pexels.com

 

Zašto je limun jeftin

Sa druge strane, limun je čini se nikada jeftiniji. Profesor objašnjava da su dva razloga za nižu cenu limuna.

 - Sada je u toku berba sorte 'majer' koja nije za sok, a kada izađemo napolje videćemo da je još toplo i onda je i tražnja za limunom smanjena - navodi Rajić.

"Onda je logično da je cena limuna koja je prošle godine u ovo doba bila uvozna oko 70 centi, sada oko 40 centi. Kod mandarina cena je smanjena sa 85 do 90 centi na 55 do 58. I grejp je pao nekih desetak centi", ističe profesor.

Sok od narandže zlata vredan

Prošle godine Srbija je uvezla oko 104.000 tona citrusa, oko 39.000 tona narandži, limuna 28.000 tona i ukupna vrednost uvoza je bila oko 80 miliona. Ove godine uvoz je oko 66.000 tona, zaključno sa septembrom.

 - Ja bih samo nešto napomenuo, u narodu postoji jedna mudrost koja kaže da sok od narandže ujutru vredi kao zlato, u podne kao srebro, a naveče kao bronza. Ja verujem da će njegova upotrebna vrednost biti velika u budućnosti, ali ne verujem i tržištu - navodi Rajić i dodaje da ne bi bilo dobro za nas kao potrošače da bude baš tih razmera.

Kada je reč o proizvodnji i izvozu jabuka, ukazuje da su već deceniju upozoravali da se polako zatvaraju neka tržišta, pre svega rusko, koje je podiglo ogromne zasade i zbog toga traže preorijentaciju naših proizvođača na neka druga tržišta.