U narednih 7 dana moguće snežne padavine! Ali postoji jedan problem!

Prema rečima klimatologa Vladimira Đurđevića, nedostatak snega postaje planetarni problem, a glavi razlog za to je globalni zagrevanje.

Klimatolog Vladimir Đurđević upozorio je da će vremenom snega biti sve manje, i da je to posebno vidljivo na Alpima.

- Glavni razlog je globalno zagrevanje. Planeta postaje sve toplija, snega sve manje pada, a i kada pada, kraće se zadržava. Na Alpima se to dešava već neko vreme, sada je to postalo vidljivije. I studije pokazuju da je snega sve manje, posebno da će ga biti sve manje u budućnosti i da zbog toga ceo taj sektor turizma mora na neki način se transformisati i početak te transformacije počinje time što se uklanjaju ta skijališta - kaže klimatolog Đurđević.

Ranije je bilo pokušaja da se sezona održi stvaranjem veštačkog snega, međutim, shvatili su da on u mnogome šteti ekosistemu, a i puno košta, ističe klimatolog.

- Trudili su se da nekako sa tim veštačkim snegom pomognu prirodi i da im se zadrži snežna sezona, ali isto pokazuju da je to izuzetno skupo finansijski da se ta količina staza održava pod veštačkim snegom. A i veliki je pritisak na životnu sredinu. To se često zanemaruje! Najčešće se iscrpljuju podzemni rezervoari vode koji su vrlo bitni za ekosisteme u takvim krajevima. Narušava se hidrološki ciklus. U tim zemljama dosta se vodi računa o tome, pa se i trude da preoblikuju taj vid turizma - kaže Đurđević.

Foto: B. I.

Ističe da je sve manje snega na globalnom nivou i da je to posebno vidljivo na Alpima, gde se glečeri najbrže povlače.

I naš zimski turizam ugrožen

Navodi i da više vrednosti temperature donose više kiše umesto snega.

- Ceo mediteranski pojas u koji mi spadamo, i koji mi zovemo "vruće tačke", brže zahvataju klimatske promene. Neke od tih promena se mogu videti brže ovde, nego u drugim delovima sveta - kaže Đurđević.

Visoke temperature, toplotni talasi, izostanak padavina, samo su neke od klimatskih promena koje se reflektuju u Mediteranu.

Klimatolog Đurđević navodi i da nedostatak snega isto remeti hidrološki ciklus.

- U smislu kad u rekama imamo najviše, a kad imamo najmanje vode, pošto topljenje snega u tom prolećnom delu pomaže da reke budu punije vodom u toku zime. Ako ne pada sneg onda se to ne dešava na pravi način i kad gledamo širu mediteransku oblast u koju spada i naša zemlja, to jeste zaista vruća tačka klimatskih promena, gde su mnoge stvari vrlo očigledne po pitanju klimatskih promena i ono što je najvažnije tek će biti u budućnosti i to je razlog najveći zašto se napuštaju ta skijališta - kaže Đurđević.

Iako bi možda mogla da se "izgura" još neka sezona sa snegom, transformaciju ove industrije bolje je početi na vreme, kaže klimatolog.

Sve ispod 2.000 metara nadmorske visine ugroženo

Globalno zagrevanje trebalo bi da se zaustavi na dva stepena, a tada će, sve što je ispod 2.000 metara nadmorske visine, biti ugroženo u smislu turizma.

- Istraživanja pokazuju da čak i u ovom slučaju minimalne buduće promene klime, a to je dodato zagrevanju od jednog stepena, pošto je danas planeta u proseku toplija za jedan stepen, globalni dogovor koji trenutno postoji, a to je Pariski sporazum, koji predviđa da mi treba da se zaustavimo na granici zagrevanja od dva stepena. Znači da vidimo dodatno zagrevanje od još jednog stepena, jer nam jednostavno treba vremena da napustimo fosilna goriva, da koristimo samo obnovljive izvore energije, znači u tih 30 godina ako se mi zagrejemo za još jedan stepen, zaustavimo se na granici od dva stepena, u tom najpovoljnijem scenariju, prema nekim istraživanjima, sve što je ispod 2.000 metara biće vrlo kritično, u smislu turizma, u smislu održivosti, toga kao, kao industrije, da kažem, u smislu nekog finansijskog planiranja celog tog posla - kaže Đurđević.

Foto: B. I.

Navodi da i u našoj zemlji treba da povedemo računa o promeni zimske sezone.

- Naša zimska sezona će isto da bude promenjena na način da će možda biti nepovoljnija u smislu zimskog turizma, skijanja i tako dalje. Treba jednostavno da razmišljamo malo i na taj način - kaže Đurđević.

Skijanje će biti kritično u budućnosti

Prošla godina, koja je bila atipična po snežnim padavinama, postaće standard u budućnosti.

- Dobili smo sneg malo ranije, prošla godina je bila atipična. Za 15 godina prošla godina će postati standard, a ovo što se sada desilo, da imamo sneg ranije, biće atipično. Ako planirate da se bavite turizmom u tom periodu treba da prošlu godinu vidite kao neku prosečnu i da vidite da li vam je takva godina finansijski isplativa - kaže Đurđević.

Ističe da će skijanje biti kritično u budućnosti.

- Planine će uvek biti atraktivne i sa skijanjem i bez skijanja. Tako da ljudi koji se bave turizmom u planinama imaju puno drugih mogućnosti kako mogu da razvijaju taj svoj sektor i svoj biznis. Nije samo skijanje presudno, ali i skijanje će biti kritično u budućnosti. I u našoj zemlji bi trebalo isto da se vodi računa pošto čujemo da se planira da se pravi neki novi skijaški kompleks ili hotelski kompleks na nekoj drugoj planini. Možda u ovom trenutku to izgleda da je sve finansijski opravdano i održivo, ali u budućnosti će biti vrlo vrlo rizično - upozorava Đurđević.

Foto: B. I.

U narednih 7 dana postoji šansa za sneg, navodi klimatolog.

- Narednih dana će biti malo hladnije od proseka za ovo doba godine. U narednih 7 dana postoji šansa za sneg skoro svuda. Imaće dve epizode, jedna tokom ovog vikenda koja će možda biti fokus tog padavinskog sistema, više će biti na jugu zemlje, a sredinom sledeće nedelje postoji šansa čak i da u centralnoj Srbiji na severu zemlje potencijalno imamo snežne padavine - kaže Đurđević.

Ističe da se u trenutnim prognozama vidi da postoji mogućnost za padavinama.

- Ono što bih ja dao kao prognozu u ovom trenutku jeste da se prati prognoza narednih nekoliko dana, jer ćemo u četvrtak, petak biti sigurniji gde će tačno biti sneg u narednih 7 dana u našoj zemlji i koliko će ga biti - zaključio je Đurđević.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.