Od Nove godine plata lekara specijaliste viša od 1.200 evra: Povećanje stiže i medicinskim sestrama, pogledajte i za koliko

Posle oktobarskog uvećanja od 5,5, odsto, novo povećanje plata u javnom sektoru očekuje nas već u januaru, kada će radnici u zdravstvu i prosveti dobiti povišicu od oko 10 odsto. Nedavno su stigle i najave da već u maju ili junu svi medicinski radnici mogu da očekuju dodatnu finansijsku injekciju, ali se još uvek ne zna koliko.

Poređenja radi, lekari specijalisti su 2012. godine mesečno zarađivali više nego upola manje, odnosno 596 evra.

Dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa" objašnjava da plate u zdravstvu nikada, ne samo poslednjih 10 godina, već u poslednjih 30 godina nisu bile veće.

- Posebno nas sve raduje najavljeno i dalje praćenje dinamike rasta plata u narednoj godini. Kao nekome ko je 25 godina u struci i sa pacijentima, izuzetno mi je drago što je država poslednjih deset godina prepoznala ono što do tada nije bilo prepoznato, a to je da je zdravstvo strateški resurs jednog društva, da smo mi snaga i nosilac tog sistema i da samo kontinuiranim ulaganjem u zdravstvo možemo taj sistem ojačati i izaći iz onih teških vremena od pre deset i više godina - kaže dr Zdravković za Kurir.

Ona navodi da je zdravstvena struka celina i izuzetno je bitno što su ulaganja timska, odnosno što je povećanje zarada obuhvatilo i lekare i medicinske sestre i tehničare, odnosno vozače saniteta, službu higijene i ishrane i nemedicinsko osoblje i to ne samo povećanjem osnovnice zarade već i koeficijenata u nemedicini.

- Medicinske sestre i tehničari su procentualno dobili najviša povećanja što je vrlo važno, jer su oni značajan stub zdravstvene zaštite. Nikada nije bilo veće interesovanje studenata da upišu medicinske fakultete u Srbiji i visoke strukovne akademije medicinskog smera, a ogromna interesovanja su i za srednje škole. To vrlo reprezentativno govori da se ova zanimanja smatraju obećavajućim. Smer odlaska iz državnih zdravstvenih ustanova preokrenut je u smer mnogo većeg interesovanja za posao u ustanovama u zdravstvenom sistemu države - ističe naša sagovornica.

Direktorka KBC Bežanijska kosa naglašava da je poslednjih deset godina došlo do istorijskih ulaganja u zdravstveni sistem Srbije. Ne samo da su izgradjene i rekonstruisane najveće bolnice, već su opremljene najmodernijom opremom i zdravstveni radnici su obučeni da koriste nove tehnologije u lečenju pacijenata, sa novom najsavremenihom medicinskom opremom i najsavremenijim lekovima:

- Sećam se da sam kao student Medicinskog fakulteta u Beogradu prolazila pored nezavršene zgrade Kliničkog centra Srbije i maštala da kada završim počnem tu da radim. Ta zgrada sačekala stratešku odluku Vlade pre nekoliko godina da se završi i posle ogromnih ulaganja danas je to velepna ustanova sa izvanrednim uslovima lečenja za pacijente i izvanrednim radnim okruženjem za zdravstvene radnike koji tamo rade. Isto je i sa Institutom za kardiovaskularne bolesti Dedinje 2, novom zgradom Kliničkog centra Niš, Kragujevac, kao i više opštih bolnica po Srbiji koje se grade i rekonstruišu, a koje su nosioci zdravstvene zaštite naših gradjana.

I u KBC Bežanijska kosa je uloženo mnogo u nabavku moderne opreme i tako smo uspeli, uz svesrdnu podršku države da tokom teškog perioda kovid pandemije vrlo uspešno lečimo više od 61.000 naših pacijenata, što je rekordan broj u ovom delu Evrope i sveta.

- Posebno je lepo kada za naš rad i posvećenost pacijentima dobijemo priznanje iz sveta. Pre dve nedelje sam na poziv Svetskog foruma zdravlja u Šangaju, svojim obraćanjem otvorila sesiju o najbolje organizovanim bolnicama u svetu, gde je u izboru bolnica sa najboljom organizacijom uz vrhunske bolnice iz Toronta, Kine, Hongonga i drugih delova sveta bila i KBC Bežanijska kosa, koju sa svojim saradnicima i kolegama vodim skoro deset godina. To je dokaz da se ulaganje u zdravstvo i unapredjenje zdravstvene zaštite prepoznaje i van granica naše zemlje - kaže dr Zdravković.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.