Oboreni svi rekordi: Najtopliji decembar u poslednjih 85 godina!

Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem kaže da je temperaturni rekord za Beograd za 1. decembra oboren već u toku prepodneva, s obzirom da je prethodni rekord zabeležen 1938. godine kada je u glavnom gradu bilo +18,4 stepena Celzijusovih.

Prema njegovim rečima, probijanje datumskog rekorda očekujemo i danas, 2. decembra. 

- Prethodni rekord je iz 1903. godine, kada je bilo +18 stepeni, a danas se prognozira od +21 do +22 stepeni u Beogradu. Inače, rekorde očekujemo da budu probijeni i širom zapadne i centralne Srbije kada su u pitanju datumski maksimumi. Ipak, smatramo da mesečni maksimum neće biti probijen. Najtoplije u decembru u Srbiji je bilo 19. decembra 1989. godine, kada je zabeleženo 26,4 stepena, takođe u jednoj sličnoj situaciji kao sada, sa jakim jugozapadnim vetrom, odnosno sa izraženim fenskim efektom koji je najizraženiji u zapadnoj Srbiji, naročito u Kolubarskom, u Mačvanskom okrugu, u delu Šumadije - kaže meteorolog Slobodan Sovilj.

Foto: Informer.rs/printscreen

Dodaje i činjenicu da iako su dnevni rekordi postavljeni za Beograd 1938. i 1903., najtopliji period u decembru je bio između 14. i 22. decembra 1989. godine i tada je temperatura danima bila između +18 i +23 stepena, i opet su visoke temperature bile prouzrokovane južnim stanjima.

Topli vazduh sa severa Afrike i duboko polje niskog pritiska

Na pitanje šta je prouzrokovalo današnji skok temperature Sovilj kaže da nagle advekcije ili nagli prilivi veoma toplog vazduha sa severa Afrike preko Sredozemlja ka našem području se dešavaju kada se uspostavljaju jaka južna i jugozapadna strujanja. Najčešće se to dešava kada istovremeno na zapadu Sredozemlja i na Pirinejskom poluostrvu, u regionu Španije, imamo duboka polja niskog vazdušnog pritiska.

- Takva situacija je i sada, na početku ovog decembra. Jako južno, jugozapadno strujanje uslovilo je priliv osetnog toplijeg vazduha, odnosno naglu advekciju toplog vazduha ka Balkanskom poluostrvu. Taj efekat je najizraženiji u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Možemo reči da jak južni i jugozapadni vetar uslovljava pojavu fenskog efekta u ovim krajevima. Zapravo, vazdušne mase koje se prebacuju preko planinskih područja, to su Dinarske planine u ovom slučaju, sem na zavetrenim stranama, dodatno zagrevaju, spuštajući se i one su najčešće veoma suve. Tada se može dogoditi da temperatura poraste i za oko 10 stepeni za samo sat vremena kada otpočne ovaj proces koji zovemo fenski efekat - objašnjava Sovilj.