Radiša je heroj: Dao sinu bubreg, a pre toga imao infarkt

Radiša Nestorović (80) imao je čak 76 godina, ugrađen stent zbog infarkta, povišen pritisak i predijabetes kad je sinu Nenadu dao bubreg. Bio je te 2019. najstariji donor bubrega koga su imali na Vojnomedicinskoj akademiji, a to je i ostao.

I otac i sin iz beogradskog naselja Krnjača su i dan-danas dobro, oba bubrega rade ko "Švajcarac".

Agonija je krenula pred Novu 2017, kad je Nenad imao mnogo visok pritisak, ali i visok kreatinin, te mu u KBC Zvezdara saopštavaju da mora da krene na dijalizu.

- Ali ipak ne počinjem s dijalizom, misleći da ću to nekako sam popraviti, a ne znajući da za to nema šanse. Šest meseci kasnije mi je pozlilo, kreatinin je otišao u nebesa - mora dijaliza. Izguglam i shvatim da je peritomeunska (preko trbušne maramice, prim. nov.) bolja nego hemodijaliza. I u gradskoj bolnici me operišu, ugrade sve što treba, te krenem s peritoneumskom - priča Nenad, koji je do tada bio vozač kamiona, a potom je morao u invalidsku penziju u 44. godini.

Na VMA se prijavljuje za kadaveričnu transplantaciju bubrega, onu od preminulog donora.

- Međutim, ubrzo shvatam da nema šanse da dođem na red jer je lista duga, a donora praktično ni nema. Tražimo bubreg od živog donora, javlja se otac, rođen 1943, koji ima stent, ali se dobro osećao. Uradili smo tipizaciju u Institutu za transfuziju krvi, ispostavilo se da se poklapamo, a otac je dugo bio na ispitivanjima na VMA i utvrđeno je da može da bude donor. Transplantacija je urađena 19. juna 2019 - objašnjava Nenad i dodaje da su mu dosta pomogli doc. dr Neven Vavić, načelnik Klinike za nefrologiju VMA, i dr Jelena Tadić.

Otac časa nije časio da mlađem sinu i ocu dvoje njegovih unučića podari bubreg.

- Kad sam krenuo u operacionu salu, smejao sam se kao da idem na svadbu. O sebi nisam ni razmišljao, važno mi je bilo da Nenad bude dobro. I sve je bilo super - i pre i tokom, pa i posle operacije, kao što je i sada - kaže Radiša, koji je nedavno radio i analize:

- Imam 80 godina i bubreg mi odlično radi.

Nije bilo toliko strašno, dodaje Nenad, kao što ljudi pričaju.

- Normalno je da imaš pritisak da li će sve da prođe u redu, ali su zaista na VMA stvorili atmosferu bez tenzije. Uostalom, kad znaš da si u vrhunskoj bolnici i da su ovde šanse da ne uspe manje od jednog procenta, odmah se osećaš bolje - navodi Nenad, pa dodaje:

- Odlično sam, moram da se pazim prehlada, kao i šta jedem, ali normalno živim. Pijem imunosupresivnu terapiju i na svaka tri meseca idem na kontrole na VMA.

Nefrolog dr Jelena Tadić, koja je Nenadov ordinirajući lekar, ističe da je otac bio jedina opcija za živu srodnu transplantaciju bubrega, kao i da donora u tim godinama do tada nisu imali.

- Otac je imao 76 godina, infarkt srca 2010, pa mu je stavljen stent, imao je i predijabetes, koji nije apsolutna kontraindikacija za transplantaciju, kao i blagu hipertenziju. Nenad je imao 43 godine, dakle bio je prešao 40 godina, a budući da nije bilo druge mogućnosti za živog donora, razmišljali smo da oca ne isključimo kao potencijalnog davaoca dok ne sprovedemo ispitivanja. U stručnoj literaturi u SAD i Evropi opisuju se stariji davaoci, ali kod njih je transplantacioni program vrlo razijen i imaju mnogo takvih slučajeva. Vaskularni hirurg prof. dr Aleksandar Tomić inicijalno je imao bojazan da ne dođe do komplikacija. Nakon što je obavio razgovor s porodicom i pojasnio sve moguće rizike transplantacije, par je prihvatio rizik i kad imate tako čistu situaciju, sve je mnogo lakše - objašnjava dr Tadić i dodaje:

- Urađene su sve analize. Imali smo i saglasnost kardiologa da pacijent, iako je u godinama, može proći anesteziju. Takođe, analize su pokazale da će mu taj jedan bubreg biti dovoljno dobar do kraja života, a da će drugi biti dobar za sina. Prva važnija stvar nakon transplantacije je da ne dođe do ranih hiruruških komplikacija. I stvarno nismo imali nijednu iako su moguće vrlo ozbiljne komplikacije - navodi dr Tadić.

Ističe i da je za ovakav poduhvat važan timski rad, te da sve prate nefrolog, vaskularni hirurg, urolog i anesteziolog. Iznad svega je, navodi, poverenje pacijenata u lekare:

- Živa transplantacija je težak, Sizifov posao, tokom koga morate da učinite sve da biste komplikacije sveli na minimum, da davaocu ne naškodite, a primaocu omogućite bolji život!