Svake godine izgubimo grad veličine Pirota! Srčani udari kose i mlade po Srbiji, statistika crna

Mladi u ranim tridesetim i četrdesetim sve više se susreću sa srčanim udarom a razlog za takvo zabrinjavajuće stanje organizma je stil života.

Svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba u Srbiji, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, između 25. i 64. godine.

 Posebno brinu zapažanja kardiologa da u našoj zemlji sve mlađa populacija oboleva od srca.

Skoro 55 odsto srpske populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija zbog čega naša zemlja zauzima treće mesto u svetu po broju obolelih.

Jedan od razloga- mali broj građana ide na preventivne preglede.

Trend infarkta u Srbiji je izuzetno veliki

Stručnjaci ističu da preventivni pregledi mogu da spasu život ali i faktori rizika na koje možemo da utičemo - pušenje, gojaznost, fizička aktivnost.

Danas je zabluda da od bolesti srca i krvnih sudova obolevaju samo starije osobe. Nažalost, među kardiološkim pacijentima sve je više mladih , ali i dece.

- Već smo imali par slučajeva, recimo u ovoj godini, ljudi rođeni 92, 93, 90. godine. Znači, trend infarkta u Srbiji je jako veliki. Recimo, vi znate podatak da negde oko 56.000 ljudi u Srbiji umire od kardiovaskularnih bolesti. Mi izgubimo jedan grad veličine Pirota, svake godine nestane sa mape zbog kardiovaskolnih bolesti. Znači, za svakog pojedinca je važna kontrola pritiska, kontrola lipidnog statusa, poseban osvrt na taj loš holesterol, LDL holesterol, na vrednosti triglicerida i naravno povremeno treba kontrolisati šećer. Ne treba pušiti, treba biti fizički aktivan, pola populacije se uopšte ne kreće, televizija, posao, kola, kuća, nikakvu fizičku aktivnost nemaju - kaže  Dragan Simić, predsednik udruženja kardiologa Srbije.

Brza hrana i energetska pića koja mladi konzumiraju sve više pogoršavaju zdravlje. Ako se tome dodaju gazirana pića koja pojačavaju dejstvo energetskih, preterano slana i začinjena hrana, povećava se rizik od dijabetes ai oboljenja srca.

- Ono što je potrebno je bar jednom godišnje napraviti sistematski pregled, odrediti nivo šećera u krvi. To je toliko jednostavno i toliko malo oduzima vremena, a može da se otkrije taj diabetes na vreme. Koliko je to važno ilustruje možda i podatak da od svih obolelih čak polovina ne zna da ima diabetes. Malo povišene vrednosti šećera u krvi ne daju tegobe, nema nikakvog simptoma da bi naterali čoveka da ode kod lekara. Prema tome, apelujem još jednom da obzirom da diabetes nosi snažan rizik za aterosklerozu, i da praktično svaki drugi oboleli od tipa 2 diabetesa će nažalost imati kardiovaskularne komplikacije, apelujem na rano otkrivanje diabetesa, pre svega kod mlađih ljudi - kaže endokrinolog Katarina Lalić.

Simptomi koji ne smeju da se ignorišu

Bez obzira na pol i godine, da li ste nekada imali problem sa srcem ili ne, ovo su simptomi koje ne smete da ignorišete.

- Recimo, ko ima česte glavobolje, a da to ne zna, morate izmeriti pritisak. Najčešće je to posledica u varijaciji skoka pritiska. To je pod jedan, pod dva. Svaka pojava neke tegobe u grudima, nekakva nova senzacija, bol, blago gušenje, stezanje. To se najčešće javlja u fazi napora, kada se penjemo na drugi, treći sprat. I onda se jave aritmije. To je isto jedan vrlo važan signal da se javi kao i gubitak snage, gubitak energije. Sve su to znaci koji ukazuju. Takođe i malo dramatičniji znaci, a to je pojava, recimo, da se noću bude, nemaju vazduha, to je već znak odmakle srčane slabosti, otoci blagi - kaže Simić.

Doktori tvrde da je, bez obzira na godine ili intenzitet bola, važno reagovati unutar jednog sata od pojave simptoma odnosno od kada osetimo simptome infarkta kao što su bol u predelu grudnog koša, širenje bola kroz levu ruku, gubljenje daha.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.