Poznati kardiolog otkrio šta obavezno uraditi kad su velike temperaturne razlike! Neki često greše u ovome

Načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Arsen Ristić poručio je hroničnim bolesnicima da tokom temperaturnih oscilacija, kojima smo svedočili tokom protekle nedelje i koje se očekuju u danima koji su pred nama, izbegavaju fizički napor, ali i da sa svojim lekarima terapiju i doze lekova koje uzimaju prilagode vremenskim okolnostima.

Ristić je pojasnio da kada je temperatura viša doze lekova treba da budu nešto manje, a da, sa druge strane, kada je hladno, doze lekova bi trebalo da budu nešto veće.

- Naravno, ukoliko se druge okolnosti nisu promenile, ako se nije promenila težina pacijenta ili se nije pojavila neka druga pridružena bolest - pojasnio je Ristić.

On je naglasio da je bitno i da pacijenti razumeju da to ne znači da terapiju menjanju iz dana u dan ili iz sata u sat.

- Neki pacijenti izmere pritisak i ako im je normalan onda ne uzmu lekove i onda im on za tri do četiri sata bude veći. Mora se razumeti da terapija koja se daje deluje za ceo dan i vrednost pritiska koju izmerimo sada za pet sati će biti potpuno drugačija - objasnio je on.

Ristić je istakao da je jednako bitno i to da hronični bolesnici kontrolišu pritisak i puls u kućnim uslovima najmanje tri puta nedeljno, nezavisno od vremena kad uzimaju terapiju i kolike su im vrednosti pritiska i pulsa.

Foto: Shutterstock

On je dodao da pacijenti oboleli od ove vrste bolesti treba da izbegavaju bilo kakav fizički napor, čak i ako ne osećaju simptome.

- Svaki fizički napor u okolnostima na koje organizam nije pripremljen predstavlja dodatno opterećenje, znači traži novu energiju, traži novu količinu kiseonika u srčanom mišiću, a nje nema dovoljno jer su krvni sudovi na srcu zbog dugogodišnjeg procesa ateroskleroze suženi. Tako da savet za naše bolesnike je da se, kad god se vreme naglo menja, izbegavaju veliki napori u takvim okolnostima, da daju nekoliko dana vremena, to je obično tri do pet dana - rekao je Ristić.

Pojasnio je da su najugroženiji oni koji boluju od ateroskleroze, ishemijske bolesti srca, angine pektoris, kao i oni koji su preživeli srčani udar.

- Oni veoma loše reaguju na nagle promene vremena zato što im je neophodno vreme da se prilagode na nove vremenske okolnosti. Ne odgovara im ni ekstremno hladno, ali ni to da se iz tog hladnog vremena promene uslovi i da vreme bude toplije, zato što to, pre svega, podstiče varijacije vrednosti krvnog pritiska, zato što hladnoća utiče kao konstriktor, dakle krvni sudovi se dodatno skupljaju - rekao je načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju Klinike za kardiologiju UKCS-a.

On je apelovao na sve koji osećaju neke od težih tegoba da pozovu Hitnu pomoć ili da odu u najbližu državnu bolnicu.

- Ako im se desi bol u grudima, gušenje, neki neobičan i nepravilan srčani rad, jako brz srčani rad ili izgube svest. Iza ovakvih simptoma može da stoji ili srčani udar ili neka od krupnih kardiovaskularnih bolesti koje, ako se brzo prepoznaju, mogu da se zbrinu, ali ako se prepoznaju kasno, onda su nam šanse da pomognemo tim pacijentima mnogo manje- rekao je Ristić.

Napomenuo je da u Srbiji 60.000 ljudi godišnje umre usled komplikacija kardiovaskularnih bolesti, a da je čak 30 odsto njih moglo biti sprečeno adekvatnim primenama preventivnih mera.