Društvene mreže najveća pretnja po bezbednost podataka: Evo kako da se zaštitite

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka Milan Marinović rekao je danas da najveću pretnju po bezbednost ličnih podataka već dugo čine društvene mreže, nove tehnologije i obrada podataka od strane veštačke inteligencije i objasnio da će tako biti i u budućnosti , ne samo kod nas, već svuda u svetu.

On je povodom Međunarodnog dana zaštite privatnosti podataka rekao da je važno da se svakodnevno skreće pažnja građanima kako se koriste njihovi podaci.

"Nadležna tela koja se bave zaštitom podataka o ličnosti u svim državama moraju da nađu zajedničko rešenje i okvir, a to nije zaustavljanje točka civilizacije, nije sprečavanje digitalizacije i razvoja veštačke inteligencije, to treba da bude neka vrsta kanalisanja i kontrole", rekao je poverenik.

Kako je objasnio, veštačka inteligencija može u velikoj meri da utiče na krađu podataka, jer zapravo taj sistem radi na tome da skuplja podatke i da ih obrađuje.

"Što više podataka uopšte, ali i podataka o ličnosti, to je za taj sistem bolje. Mnoge aktivnosti od strane veštačke inteligencije su dobre za čovečanostvo, ali uvek ima opasnost da naši podaci završe negde gde ne bi trebalo, da budu obrađeni na način i u svrhu koja nije zakonita i zbog toga moramo stalno da pratimo podatke", rekao je on.

Kako je naglasio poverenik , veštačka inteligencija mora da bude pod kontrolom ljudi, ali se postavlja pitanje ko će te ljude da kontroliše.

Marinović je objasnio da preuzimanjem besplatnih sadržaja "mi ne dajemo novac, ali dajemo nešto što neko može posle da unovči, a to su naši lični podaci".

"Prvo, nikad ne možemo da preuzmemo neku aplikaciju, a da zato ne moramo da damo podatke. Moj savet građanima, ako već žele da naruče robu, da preuzmu aplikaciju, igricu da provere sve. Pre svega, da pročitaju politiku privatnosti koja mora da bude istaknuta, da vide koji se sve podaci skupljaju, u koju svrhu, kao i da uporede da li to odgovara onome zašta su ih dali", objašnjava on.

Najvažnije u politici privatnosti je da se proveri, kako ističe Marinović, da li se nekome prenose podaci koje smo dali, jer najčešće se prenose. On je rekao da je problem što se ti podaci dalje prosleđuju na druge adrese za novac, a nakon toga građani budu profilisani i non stop im se šalju ponude robe i usluga.

Marinović kaže da su ljudi svesni da njihovi podaci mogu da se zloupotrebe i da svakodnevno pristižu poruke Povereniku o zloupotrebi podataka.

"Pozivam građane da, ako nisu sigurni, pišu povereniku i mi ćemo reagovati", rekao je on.

Naveo je da je bilo prijava prethodnih godina za masovne zloupotrebe podataka i dodao da veliki sistemi moraju da imaju posebno oštre tehničke i kadrovska mere.

"Ne postoji idealna zaštita, ali postoji dobra, još bolja i loša", naglasio je on.

Utvrditi kako je došlo do napada na EPS

Marinović se osvnuo i na hakerski napad na sistem Elektroprivrede Srbije (EPS) i rekao da inspekcijski nadzor još traje i da mora da se utvrdi kako je došlo do napada, ali da se sistem polako podiže.

"U EPS-u nisu sigurni šta je sve ugroženo, ali za sada podaci o ličnosti nisu kompromitovani i nadam se da će tako i ostati", rekao je on.

Naglasio je da i kada se preduzmu određene tehničke mere, hakeri mogu da ih zaobiđu i napadnu određeni sistem.

"Druga varijanta da podaci budu kompromitovani je nažalost, da kadrovska struktura, koja je i najslabija karika u lancu,prenosi podatke, nekada nesvesno, a nekada zbog toga što ljudi imaju različite motive da to urade", rekao je on i dodao da pored podizanja svesti o čuvanju ličnih podataka, mora se raditi na tome na koji način se podaci dele.

Istakao je da je Vlada donela prošle godine Strategiju o zaštiti podataka do 2030. godine, a da je u planu kada se formira Vlada i izrada Akcionog plana.

Marinović je rekao da je najvažnije da se izmeni i dopuni postojeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.