Bebu sam ostavio u kolima i otišao da igram rulet! Jeziva ispovest mladića koji se našao u paklu kocke

Početkom ove godine evidentiran je nagli skok priliva pacijenata, zavisnih kockara, u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj. Porast je bio čak 30 odsto, što se nije desilo u prethodnih deset godina od kada se u ovoj bolnici započelo sa lečenjem ove vrste zavisnosti.

Sve počinje kao igra, uz po koji odigran tiket, a kasnije prelazi u bolest nad kojom zavisnik nema kontrolu.

- Počeo sam od šestog razreda Osnovne škole. Sa drugarima sam tek onako radi zabave popunjavao po neki tiket, po 100 ili 200 dinara odvajao od dzeparca. Međutim, na tiketima se nisam zaustavio. U srednjoj školi sam odlučio da oprobam sreću na aparatima i tako sam upao u začarani krug. Kockanje je bolest koja vas celog obuzima, ne razmišljate ni o čemu drugom, već samo o tome kako ćete da odete i odigrate nešto - započinje svoju priču za RINU tridesetogodišlji M.J, lečeni zavisnik od kockanja.

Upao je ambis iz kog nije bilo povratka. Postao je stalni posetilac kockarnica, dobici su bili mali, a gubici mnogo, mnogo veći. Dugovi koje je napravio dostigli su astronomske cifre, ali je uvek mislio da će sve rešiti narednim kockanjem što se nikako nije dešavalo. Kako kaže, pred porodicom je imao odličnu "masku", pa niko vrlo dugo nije posumnjao da ima ozbiljan problem.

- Koliko vam je u tim momentima ispran mozak, najbolje dokazuje primer kada sam svoje dete od pola godine ostavio u automobilu i otišao da se kockam. Potpuno sam zaboravio na bebu, u kockarnici sam bio satima i tek kad sam krenuo kući shvatio sam da sam dete ostavio u kolima. Ono se bilo zacenulo od plača, zahvalan sam Bogu što se tada nije desilo još nešto strašnije. Tada je porodica videla da mnogo toga nije u redu, da imam problem. Izubio sam emocije, volju. Bio sam potpuno uništen - priča M.J i dodaje:

- Jako čudna bolest, prosto me je cela obuzela toliko da me ništa drugo nije zanimalo sem te kocke. Bio sam kući sa porodicom fizički, ali psihički sam mislio samo o kocki. Čačkao sam telefon svoj, proveravao rezulatate, tikete i utakmice. Kada mi žena nešto priča, na jedno uvo mi uđe na drugo izađe.

Na nagovor roditelja i supruge krenuo je na odvikavanje od kocke, čisto kako bi im udovoljio jer sam još uvek u potpunosti nije shvatao da ima problem. To je spoznao tek kada su ga stručnjaci suočili sa stvarnošću. Prvi dani njegovog boravka u zdravstvenoj ustanovi bili su pakleni, ali su ga preporodili. Ni sa kim nije imao kontakt, i sve vreme je razmišljao o ocu, majci, supruzi.

Foto: Foto: pexels.com

 

- Nisam znao da li me je supruga napustila, kako mi je dete. Strahovao sam za porodicu, da li će ih zvati dužnici ili doći na vrata da ih maltretiraju. To su takve krize i takve muke kakve nikome na ovom svetu ne bih poželeo. Želeo sam da kockam, bukvalno sam prvih mesec dana na lečenju sanjao kako pupunjavam tikete ili igram rulet. Ali, uz pomoć vrsnih lekara uspeo sam to da prebrodim. Dao sam svoj maksimum kako bih istrajao u ovoj mučnoj borbi i izlečio se. Nisam želeo ponovo da razočaram roditelje, suprugu za koju sam saznao da je posle svega ostala uz mene - iskren je naš sagovornik.

Za sve mlade ljude ovaj zavisnik od kockanja ima samo jednu poruku, za koju se nada da će da dopre do svih koji imaju ovaj problem.

- Od kockanja "nema hleba". To vas rasturi na sitne koamde, gore nego droga ili alkohol. Jedna od najtežih bolesti. Svi ti dobici su privremena stvar, kad saberete mesec, dva, godinu.. vidite da ste stalno na gubitku, a vaš život se uništava. Sa kockanjem uništiš svoju prošlost, svi zaborave ko si i šta bio, svoju sadašnjost koja bude užasna, ali i svoju budućnost" - poručio je ovaj zavisnik koji je nedavno izašao sa lečenja i nada se da će iako težak, put do potpunog ozdravljenja uz pomoć najmilijih biti moguć.