U Beogradu raste broj potvrđenih slučajeva velikog kašlja: Jedna opština posebno prednjači po broju obolelih

U Beogradu su od marta prošle godine do danas potvrđena 764 slučaja velikog kašlja, dok je u prethodnoj nedelji registrovano 64 novoobolelih, objavio je Gradski zavod za javno zdravlje. Epidemiolozi kažu da broj zaraženih treba množiti sa tri, jer pacijenti koji nemaju težu kliničku sliku ne javljaju se lekaru za pomoć.

Najviše obolelih u Beogradu je u opštini Zemun - 154, Voždovac – 113, Zvezdara – 78, Čukarica – 77 i Palilula – 72.

Najveći broj obolelih je među decom školskog uzrasta - 12, 13 i 14 godina, dok se najteže kliničke slike bolesti javljaju kod novorođenčadi.

"Najveći broj obolelih je među decom uzrasta 10-19 godina (498 – 65,2 odsto). Među njima prednjače deca uzrasta 12 godina (94 obolelih – 18,9 odsto), 13 godina (89 obolelih – 17,9 odsto) i 14 godina (77 obolelih – 15,5 odsto). Među najmlađima do četiri godine je obolelo 74 (9,7 odsto)", navodeno je na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje. 

Zbog težine kliničke slike na bolničkom lečenju je bilo 68 obolelih, a među njima je 57 dece uzrasta do tri godine. 

"Kod dva hospitalizovana odojčeta, starosti četiri i tri meseca je došlo do smrtnog ishoda 28.01. odnosno 29. 01.2024. godine", objavljeno je na sajtu Zavoda.

Navode da su u cilju suzbijanja epidemije i sprečavanja pojave novih slučajeva oboljenja predložene i preduzete protivepidemijske mere: izolacija i lečenje obolelih, vakcinacija nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece uzrasta do navršenih 13 godina, hemioprofilaksa kod kontakata obolelih osoba u porodici prema stručnim preporukama infektologa (nepotpuno vakcinisana deca mlađa od dve godine i trudnice u poslednjem mesecu trudnoće), redovno provetravanje prostorija, izbegavanje boravka na mestima gde se nalazi puno ljudi, često pranje ruku.

U Mišoviću devetoro pacijenata na lečenju

U Srbiji su od prošle godine do kraja januara četiri bebe preminule od velikog kašlja. Sve su zaražene bakterijom Bordatela pertusis pre navršena dva meseca života, dok nisu stasale za vakcinaciju. Jedna beba je na respiratoru u Institutu za majku i dete. 

Olivera Ostojić, načelnica Dečje klinike u KBC Dragiša Mišović kaže da je trenutno kod njih na bolničkom lečenje devetoro pacijenata obolelih od velikog kašlja i da je to najveći broj pacijenata koji su imali do sada. U pitanju su novorođenčad stara do dva, tri meseca, koji nisu stigli da se vakcinišu. 

"Oni se leče na odvojenom spratu. Svi su za sada dobro, lepo reaguju na terapiju, nemaju nikakvih komplikacija. To je najveći broj dece sa pertusisom koji su na bolničkom lečenju. Ranije smo imali- dvoje, troje, četvoro maksimalno. Od prošle nedelje devetoro", kaže Ostojić.

Zdravstvene vlasti su prijavile ukupno 1.595 potvrđenih slučajeva velikog kašlja u periodu od 1. januara 2023. do 28. januara ove godine. Tokom 2022. godine nije bilo potvrđenih slučajeva velikog kašlja, dok je 2021, 2020, 2019... zaraza se javljala sporadično, bili su to izolovani slučajevi. 

Naglo povećanje broja obolelih epidemiolozi objašnjavaju padom obuhvata vakcinisane dece. Jak kolektivni imunitet obezbeđuje se ukoliko se vakciniše više od 95 odsto dece u generaciji. Srbija je poslednjih nekoliko godina daleko od tih brojeva. 

Jak imunološki bedem obezbeđuje da bakterija ne može da se širi. Na taj način se vakcinacijom ne štite samo oni koji prime cepivo, već se štite i novorođenčad koja nisu stasala za imunizaciju, ali i deca koja zbog bolesti ne mogu da se vakcinišu.

Prof. Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije nedavno je za Euronews Srbija rekao da uprkos zakonskoj obavezi vakcinacije, pojedini roditelji ne vakcinišu svoju decu. Navodi da je procenat vakcinisane dece prvom dozom 91 odsto, da je broj onih koji prime revakcinu sa 18 meseci oko 80 odsto i za drugu revakcinu oko 90 odsto.

On je naveo da tako u svakoj generaciji ostane oko 25.000 nevakcinisane dece, što je ogroman broj potpuno nezaštićenih od bakterije koja se brzo i lako prenosi.

Menja se kalendar imunizacije

Zaštita nastala vakcinacijom traje pet do deset godina, zbog toga se u poslednje vreme vodi polemika da li treba uvesti još jedni dozu vakcine protiv velikog kašlja. U Ministarstvu zdravlja za Euronews Srbija se naveli da je Pravilnikom o obaveznoj i preporučenoj vakcinaciji predviđeno da se od 2025. godine uvede još jedna revakcina protiv velikog kašlja kod dece koja završavaju osmi razred.

Do tada važno je da se ispoštuje obavezan Kalendar imunizacije koji je sada na snazi- primarna vakcinacija protiv pertusisa sadrži tri doze koje se primaju sa navršena dve meseca života deteta, tri i po meseca i sa navršenih šest meseci. Prva revakcina ide sa 18 meseci, a druga pred polazak u školu. 

Dr Slavica Maris, epidemiolog - načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje ranije je za Euronews Srbija rekla da je poslednjih nekoliko godina slab obuhvat vakcinacijom u Beogradu, da je to za vakcinu koja štiti od velikog kašlja između 80 i 90 odsto.

"Oslabio je kolektivni imunitet. Bordatela pertusis je bakterija koja se brzo širi. U prvim danima bolest ne daje tešku kliničku sliku, te osoba ne sumnja da je obolela od velikog kašlja. Tako se širi infekcija", navela je Maris.

Kod velikog kašlja najugroženije su novorođenčad koja nisu stasala za vakcinaciju. Kod njih se najčešće javljaju komplikacije. Dr Maris je navela da je preporuka da se vakcinišu trudnice u trećem trimestru trudnoće, ali da je to sada nemoguće u Srbiji  jer nije registrovana vakcina protiv pertusisa za odrasle.

"Od naredne godine planirana je vakcinacija dece u osmom razredu, a to znači da će biti registrovana vakcina koja se daje i odraslima. Pentaksim, koji se daje bebama i deci, nije vakcina za odrasle", objasnila je ona.

Veliki kašalj izaziva bakterija Bordatela pertusis. Ona se brzo i lako širi. Postoji efikasna vakcina protiv te bakterije, nemenjena deci. Primarna vakcina daje se u tri doze (sa navršena dva meseca, tri i po meseca i sa šest meseci), a zatim dve revakcine sa 18 meseci života i pred polazak u školu.

Imunitet stečen vakcinacijom je dobar u prvih pet godina, a zatim počinje da slabi. Deset godina nakon vakcinacije kod većine više ne postoji. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.