Dobre vesti za sve obolele od melanoma: Vakcina uz imunoterapiju pokazuje dobre rezultate!

U borbi protiv raka, nauka stalno traga za inovativnim rešenjima koja bi mogla promeniti tok ove bolesti koja pogađa milione ljudi širom sveta. Eksperimentalna mRNA vakcina koja se koristi zajedno u kombinaciji sa imunoterapijom nastavlja da pokazuje dobre rezultate u borbi sa melanoma rakom kože, objavili su proizvođači lekova.

Upravo u tom svetlu, hiljade pacijenata širom planete pripremaju se da učestvuju u revolucionarnom projektu pronalaženja vakcine koja bi mogla da napravi značajan pomak u lečenju i prevenciji različitih vrsta kancera.

Jedan od prvih učesnika ovog projekta je pacijent, star 81 godinu, koji se suočava sa neizlečivom dijagnozom raka kože.

Za njega, vakcina koju je primio predstavlja potencijalnu šansu za buđenje njegovog imunološkog sistema i pokretanje njegove borbe protiv kancerogenih ćelija. 

Dr Jadran Bandić objašnjava da li se od ovog postupka očekuje mnogo više nego i da li je ova vakcina nada za sve obolele od melanoma. 

- Ova tema je prisutna već preko 50 godina, što jasno ukazuje na njenu dugotrajnost i složenost. Međutim, iako je stara, neosporno je da zaslužuje našu pažnju i angažovanje. Nadam se da će naši napori u ovom pravcu dati pozitivne rezultate, posebno imajući u vidu potencijalne materijalne koristi i mogućnost uticaja na širok spektar ljudi. Ovo je naročito značajno u kontekstu medicine, jer se radi o pitanju koje ima dubok i širok uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi - kaže Bandić.

Foto: Informer

On objašnjava da kod žena starijih od 35 godina, melanom zauzima prvo mesto, do 40. godine, nalazi se odmah iza raka dojke, a zatim postaje relevantan sa karcinomom dojke i štitaste žlezde.

- Prva je genetika, nad kojom nemate kontrolu. Druga je izlaganje suncu i oštećenje kože, na koje možete uticati, ali uz strogo praćenje vremena provedenog na suncu. Upotreba kreme za zaštitu je samo jedna od preventivnih mera. Imunitet, kao treći faktor, ne može se postići bez sunčeve svetlosti.​ Pacijent koji ima neizlečiv oblik raka kože, što ukazuje na viscelarne metastaze, suočava se s teškom situacijom. Važno je shvatiti da prvi stadijum raka, kada je lokalni, pruža potpunu mogućnost izlečenja. Međutim, melanom je jedan od karcinoma koji ima visok potencijal za metastaziranje. Važno je napomenuti da odsustvo simptoma, normalni rezultati krvnih testova i opšte dobro zdravstveno stanje ne isključuju prisustvo melanoma. Razvoj savremene dijagnostike, započet 2001. u Rimu od strane grupe od oko sedamdeset stručnjaka, omogućio je ranije otkrivanje ovog tipa karcinoma, slično kao što sada vidimo ubrzani napredak u primeni vakcina. Kod žena starijih od 35 godina, melanom zauzima prvo mesto, do 40-te godine, nalazi se odmah iza raka dojke, a zatim postaje relevantan sa karcinomom dojke i štitaste žlezde - objasnio je Bandić. 

Foto: pexels.com

On objašnjava da skrining za žene mlađe od 50 godina trebao bi da obuhvata dojku, štitastu žlezdu i melanom.

- Kod muškaraca ispod 50 godina, melanom je prvi karcinom. Važno je proširiti naše vidno polje i osigurati da se pravovremeno identifikuju potencijalni problemi. Melanom je izlečiv u lokalnoj fazi, ali postaje neizlečiv kada metastazira u regionalne limfne čvorove, kao što su vrat, pazušne jame ili preponske regije. Najteža situacija nastaje kada se melanom proširi na unutrašnje organe kao što su mozak, pluća, jetra ili kosti - kaže doktor.

On objašnjava kako melanom dovodi do faze metastaze. 

- Melanom se može brzo razvijati, ali može biti i dug proces. Imamo pacijentkinju u mom dosadašnjem iskustvu koja je 19 godina nakon dijagnoze melanoma razvila visceralne metastaze. Ova situacija naglašava važnost rane dijagnoze melanoma. Najvažniji su redovni godišnji pregledi nakon 30. godine života kako bi se otkrili potencijalni melanomi u ranim fazama. Prosečan broj mladeža koji imamo na telu je od 15 do 49. Pre 30 godine sa skriningom treba početi jedino ako u porodici ima obolelih od ove opasne bolesti - kaže dr Jadran.

On je objasnio i kako izgleda skrinig melanoma koji podrazumeva sistematičan pregled pacijenta od glave do pete, praćen određenim protokolom za identifikaciju potencijalnih promena.

- Nakon vizuelnog pregleda, bilo kakve sumnjive promene podvrgavaju se mikroskopskoj analizi. Važno je napomenuti da skrinig obuhvata i nemelanomske karcinome kože, ne samo melanom. U Srbiji, smrtnost od melanoma i nemelanomskih karcinoma je jednaka, a isti postupak pregleda primenjuje se za oba tipa karcinoma - objasnio je Bandić. 

Foto: Shutterstock

Doktor naglašava i da se rizik od melanoma ne smanjuje uklanjanjem svih mladeža sa tela.

- Nova promena je češće melanom, nego da se ukloni prethodni mladež. Melanom nije mladež, on samo mnogo liči na njega. To je maligno oboljenje, odnosno karcinom - rekao je on. 

Na pitanje, da li se mladeži pretvaraju u karcinome, dr Bandić kaže odgovoriti na ovo pitanje nije jednostavno jer u medicini su se promenile percepcije o mladežima, čak smo razvili termin "displastičan", koji označava patološke promene koje nisu klinički bitne, ali koje ukazuju na potencijalnu opasnost od razvoja raka.

- Do sada nijedan displastičan mladež nije evoluirao u melanom kod nas. Pretvaranje postojećih mladeža u melanom je izuzetno retko u našem iskustvu. Verovatnije je da melanom može nastati kao novo oboljenje na koži, kao što može i na mladežu, ali za potvrdu te tvrdnje potrebno je još mnogo dokaza. Ono što znamo sa sigurnošću je da 70 posto melanoma proizlazi iz novih promena na koži - kaže doktor.

On je objasnio da li čovek koji je primio vakcinu u 81. godini, može da bude izlečen od melanoma.
 
- Kada jednom dobijete melanom, to postaje bolest za čitav život. Čak i sa 81 godinom, uz uspešnu terapiju, postoji šansa za izlečenje, jer ne možemo sa sigurnošću predvideti šta će biti za 20 godina. Na pitanje o ishodu mogu samo reći da se nadam i da navijam, ali konačni rezultat ostaje neizvestan - objašnjava Bandić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.