Zbog Instagram storija ostao invalid: Antonio (30) preživeo nemoguće, a svet mu se divi jer bilduje iz kolica

Antonio Matković (30) iz Tivta, godinama je radio kao pomorac, a onda mu je jedan Instagram stori uništio život. Ljubav prema motorima, i predstavljanju sebe na mrežama, Antonia je koštalo zdravlja.

Nije ni slutio da će adrenalin biti njegiva "maska preko očiju" da ne vidi kojom se brzinom kreće i šta može da se desi. Danas, ovja mladi momak otkriva za Informer kako je preživeo veliku nesreću, i šta je ona iz njega iznedrila. 

- Leto 2019. godine, je bilo moje vreme Instangrama gde si i šta radiš, sve se to moralo okačiti na stori, i tako i tog kobnog dana. Morao sam nešto da izbacim, mada sam ja dan ranije osetio da će nesto naopako da se desi ,i tako ja zovnem druga da se dogovorimo oko odlaska na vožnju motorima i sve je taj dan bilo super dok ja nisam u povratku kući odlučio da stanemo i da me snime za stori, mene je adrenalin toliko odradio da ja nisam imao prestavu kojom brzinom idem, i kako sam ušao u dugačku krivinu mene je motor proklizao jer je bila velika brzina 150km, i udarim potiljkom u ivičnjak od puta, i tom prilikom od udarca pukne mi 8,9 i 10 prsljen, 6 rebara, slezina, jetra, bubreg i ručni zglob, i odmah je usledio blagi potres mozga i ne sećam se baš svega onako na slike, znam da sam hitnu čekao 2h a bila je udaljena od mene 3km eto gde mi živimo - počinje priču za Informer Antonio. 

Ni radnici Hitne pomoći nisu mogli da veruju da je ostao živ. 

- Kad je dosla hitna rekla je mi ovo prvi put vidimo kako telo izgleda, noge na jednoj strani a trup na drugoj, užasan je prizor bio, posle toga su me prebacili u bolnicu i odmah operacija, imao sam unutrašnje krvarenje 2,8l su mi iz pluća izvlačili, nakog 3 dana operacija kičme ali naravno naše zdrastvo je sve to loše odradilo, predugačke šrafove u kičmu su mi stavili da su bili 1 centimetar od srčane aorte, i ručni zglob su mi na živo nameštali 7 puta pa tek onda operacija sa 6 srafova, a ništa mi nisu dali protiv bolova - prepričava momak. 

"U voz sam ulazio kroz prozor"

- Kad sam došao kući slučajno sam otišao da se snimam i doktor mi je saopštio da je pogrešno odrađena operacija da moram opet, al najveći problem je bio što nisam mogo avionom niti prevozom, nego isključivo vozom da ne bi šraf probio srčanu aortu, a u voz sam mogao da uđem kroz prozor jer drugog načina nije bilo, u Beogradu sam privatno operisan u jednoj bolnici sve pohvale za njih.

Sav stres, sustigao ga je kada je vratio u porodičnu kuću. 

- Nakon Beograda usledila je banja i moj oporavak, išao sam u Varaždin, ali problem je bio što sam svaki dan imao temperaturu 10 meseci od urinarnih infekcija, i onda nisam mogao da treniram svaki dan, ali sam krijući se od sestara medicniskih ja sam trenirao u hodniku jer je bila jedna sprava i na njoj sam trenirao, ustajao, jačao ruke, ali najveci problem je tu bio što su me poslali za Varaždin bolnicu radi visoke temperature i onda sam mesec dana ležao i tu je psihički teško bilo, gledao sam razne scene sa pacijentima, čak je jedan čovek pored mene umro, nakon sto se banja završila i došao sam kući i nekako mi psiha nije bila jaka toliko da mogu da idem napolje i normalno funkcionišem, od tolikih stresova koje sam preživeo.

Jako psihičko stanje, Antoniu je pomoglio da se izbori sa svim problemima. 

- Ja sam u kući bio stalno, do jednog dana kad sam reko sebi dosta je bilo više u kući idem napolje sa društvom i tako je i bilo, mada sam ja dosta ojačao u banji jer tamo svašta vidite, baš teških bolesti ima i nekako morao sam da ojačam, ili je bilo budi kao oni kloni duhom ili se uzdigni i budi jak, jer za oporavak je bitna jaka psiha, mene je spasilo to jako telo što sam imao, jer sam ja i ranije trenirao svaki dan, i baš to jako telo i um su me spasili, posle oporavka sam samo nastavio tamo gde sam stao a to je teretana, ona mi je bila spas za psihu jer nije bilo prostora za negativne misli, tu sam jačao psihu i telo - priča momak i dodaje: 

- Nakon par meseci treniranja u teretani i moje želje za treningom slučajno sam se posekao po zadnjici,  prilikom prelaska na spravu iz kolica i nakon nekog vremena dobijem temperaturu i završim u bolnici 3 meseca, imao sam sepsu ali na svi srecu otkrivena je na samom pocetku tako da su je antibiotici unistili mada su unistili i moj stomak jer sam se 3 meseca mučio sa stomakom.

Nakon oporavka, nije mogoa da podnese da sedi u kući, Odlučio je da trenira i postane najbolji. 

- Kasnije sam došao na ideju da se takmičim u kolicima jer me dodatno to ležanje u bolnici motovisalo da izađem još jači, i postao sam jedini sa naših prostora koji se takmiči u kolicima ,par prvih mesta kroz Srbiju, na svedskom sam bio na petom mestu, ali sam zaslužio sam prvo, bila je to velika nepravda, svi su hodali a koristili su kolica, čak sam bio prvi u državi u powerliftingu benč presu i to sa slomljenom šakom, pokazao sam da se sa treningom i jakom psihom dosta toga mozemo da uradimo. 

- Dosta inspiracije dobijem kad dođem u teretanu i vidim da se ljudi oduševe sto me vide i hoće da treniramo zajedno, da pomognu, to je lepo što ima takvih momaka u ovom naopakom svetu, ali naravno podrška je bila porodica, par drugova i trenera Vladica Jovanović koju su stalno tu bili uz mene. Što se tiće planova za ovu godinu, imam 3 takmičenja u powerliftingu i 3 u bodibildingu i nadam se da cu uspeti da odem u Indiju na jedno veće takmičenje u bodibildingu to mi je nekako najveća želja za ovu godinu.

Danas, nakon svega ovaj hrabri momak ima poruku za sve. 

- Po struci sam pomorac, bio sam oficir šest i po godina dok nisam imao nesreću, sad držim treninge i opravak ljudi koji su kao ja, pomažem im da se lako prilagode takvom načinu života koji ima stalno neke izazove i prepreke, i samo bih apelovao na malđu populaciju da smanje adrenalin jer dovoljna je jedna sekunda da se život okrene naopačke, i prošlo je to vreme dokazivanja, sad su neka druga vremena uživajte u životu maksimalno - zaključuje Antonio za naš portal.