Rekla je "sedi tu, brzo se vraćam" i pobegla: Suzanu je majka ostavila u bolnici na klupi, a ona decenijama traga za njom

Suzanu Marković (39) iz Beograda, majka je ostavavila samu u jednoj bolnici kada je imala svega 4 godine. Kako kaže, sećanja su joj izbledela, ali ne i emocije koje duboko skriva u sebi.

Sama i ostavljena na klupi, dok su oko nje nepoznata lica, bude joj ona najgora sećanja, sećanja kada je ostala bez svoje porodice i odvedena u Dom za nezbrinutu decu. 

Danas, Suzana je ponosna majka četvoro dece, Bogu se zahvaljuje na životu koji joj je dodelio i porodici za koju će uvek biti spremna i život da da. Za Informer.rs, ova hrabra žena otkriva detalje života napuštenog detete. 

- Zovem se Suzana Marković rođena sam 1984. godine iz Beograda sam. Sećam se da sam je jednim detetom skakala u krevecu stolice su nam bile velike ona je nešto spremala za jelo i pozvala nas da sednemo za sto da jedemo, mi smo bili mali i penjali se na stolice da sednemo bilo je jos dece zavesa je bila na vratima, ali  vrata nije bilo, a njenog lika ne mogu da se setim samo se sećam da je imala je dugu crnu kosu.

Hladni decembar i klupa u sumornim bolničkim hodnicima.

- Ostavila me je 28.12.1988. godine u holu bolnice za invalide na Dedinju Sokobanjskoj, rekla mi je "sedi tu, vraćam se brzo" i pobegla je u nepoznatom pravcu, ja se toga ne sećam da mi je rekla, nego ljudi koji su bili tu i čuli - prepričava nam Suzana. 

Kako kaže, svi su pokušavali da joj nađu mamu, ali bezuspešno. 

- Dugo sam čekala u tom holu pa je policija došla po mene i odvela me je u Zvečansku. Tragali su za njom tri meseca i preko novina su stavljali moju sliku kada sam bila mala ali nisu uspeli da je pronađu. Ja se kroz maglu sećam tog hola, sećam se da sam sedela na klupi. Kako sam se osećala pa kako da vam to objasnim, loše detinjstvo prvo u jednpoj hraniteljskoj porodici, tamo sam bila nešto kratko ne znam tačno koliko, pa u drugoj tu me je uzela jedna starija žena bila je jako fina i predobra ona je htela i da me usvoji ali nije mogla jer se u međuvremenu razbolela pa su me 1990. godine poslali u treću porodicu, tamo mi je bilo pakleno.

Pored muke koju joj je život dodelio, mislila je da će neko imati sluha za nju, ali nije tako bilo...iz jedne životne drame, dospela je u drugu, još goru!

- Prvo sam ja došla kod njih, a potom još dvoje dece Emina i Sloba on je bio najmladji Emina je bila srednja, a ja sam bila najstarija. Mnogo me je tukla izbacivala golu napolje kada se upiškim u krevet nije mi davala da jedem kada se upiškim u krevet tera me u kadu da uđem i da sedim u hladoj vodu pa da perem ćebe ladnom vodom pa me ostavlja samu kući a oni svi idu negde. Kod nje mi je bio najgori period mog života. Dolazila je socijalna radnica jednom mesečno, ona se zvala Marija bila je starija zena i jako fina prvo je razgovarala posebno sa decom pa posebno sa hraniteljima. Ja sam skupila hrabrosti i prijavila kako me maltretira i bije da ne mogu više da budem tu i plakala sam dok sam se žalila - priča nam i dodaje: 

- Socijalna radnica je odmah reagovala, 23.11.1993. odvode me u Zrenjanin u dom za decu bez roditeljskog staranja "Angelina Kojic Gina" tako se zvao dom u Zrenjaninu. Tamo sam bila osam godina. Najlepše sećanje u periodu mog odrastanja je bio kada je u domu u Zrenjaninu došla devojčica po imenu Mariška ona je došla 1994. Nas dve smo bile najbolje drugarice nas je samo škola razdvajala non-stop smo bile zajedno, čak smo se i posestrile mnogo sam je volela kao da mi je rođena sestra, išle smo na more zajedno. Sećam se jednom kada je majka došla po nju i odvela je sa sobom mnogo sam bila ljuta na nju i besna zato što je otišla, a obećala je da se nikad nećemo rastati.

Mariška ju je napustila, ali je u njen život došao njen sadašnji muž. 

- Taj deo života mi je bio jako težak, jer sam je volela kao da mi je najrođenija. Ali dobro takav je život. Iz doma u Zrenjaninu me vraćaju u Beograd u Dom za nezbrinutu decu Moša Pijade tu sam išla u srednju školu za negu lepote, završila sam za ženskog frizera. U tom periodu upoznajem svog sadašnjeg supruga preko drugarice, počeli smo da izlazimo ali nije dugo trajala pa smo raskinuli u međuvrememenu dok smo bili u vezi ja sam zatrudnela ali nisam znala kada sam imala simptome mučninu povraćanje nisam znala sta mi je otišla sam na pregled i oni mi rekli "cestitamo vi ste trudni",  svima sam rekla da ne želim da abortiram da želim da rodim dete, složili su se sa mnom rekla sam i svom suprugu tada da sam trudna i da ne želim da abortiram. On mi je rekao "Suzana kako želiš, ti uradi ali hvala Bogu on je jedan divan čovek i voli decu.

Ostala je u drugom stanju, a do samog porođaja je živela u domu. 

- Trudnoću sam provela u domu kada sam se porodila došla sam sa bebom kod supruga tako smo se upoznavali kroz brak i zavoleli i dobili četvoro dece, tri sina i predivnu ćerku. U braku sam već 23 godine,  deca su mi lepo vaspitana kulturna školu su dvoje zavrsili stariji je zavrsio ugostiljsku radi kao kuvar u jednom poznatom restoranu, drugi sin je završio za robotiku i radi u kao menadžer, treći sin mi je druga godina srednje škole i devojčica je prvi razred osnovne skole. Hvala Bogu, pogledao me je i dao mi divnu porodicu, divnog muža i tu sam prezadovoljna i zahvalna mnogo Bogu.

I danas, nakon toliko godina, Suzana ne prestaje da traga za ženom koja ju je bezdušno ostavila samu na klupi i pobegla. 

- Za majkom sam počela da tragam kada sam postala punoletna i godinama sam je tražila ali ništa nisam saznala, ima stranica na Fejsbuku tu gde deca traže svoju porodicu i ja sam tu prvi put objavila svoju priču. Prošle godine sam otišla u socijalno Savaki Venac, pošto su oni bili zaduženi za mene vodili moj dosije do mog punoletstva trazila sam da vidim svoj dosije i tu sam saznala da me majka ostavila u holu bolnice na Dedinju da su me ispitivali, kako se ja zovem prvo sam rekla da se zovem Sanja pa Suzana, da mi se jedna sestra zove Marija, druga Veana, treća Silvana jedan brat Paja da mi se majka zove Flotijana, otac Sava baba Živana to je sve što sam znala da kažem. Ja nisam odustala od traganja za porodicom, trazim i dan danas...

"Da li si i njih postavila kao i mene?"

- Šta bih toj ženi rekla? Pa pitala bih je par pitanja, pitala bih je gde su mi braća i sestre da li je i njih ostavila kao i mene, zašto me je ostavila i ko mi je otac. A nju ne bih mogla da prihvatim ja nemam osečanja za majku, tu nisam ja kriva, ja prema njoj osežam bes i mržnju ona me jednostavno ne zanima ne bih sa njom imala kontakt nikakav - zaključila je Suzana za naš portal.