"Preosvećeni Episkop moravički g. Antonije, vikar Patrijarha srpskog i starešina Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi (53) umro je jutros u Moskvi", saopštila je SPC.
"Carstvo mu nebesko i večan spomen! Datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni", napisali su na zvaničnom sajtu.
Episkop Antonije je rođen 23. jula 1970. godine, na praznik Prepodobnog Antonija Kijevo-pečerskog, u Valjevu od oca Radovana i majke Jelke (rođ. Milićević). Osnovnu školu je završio u Pričeviću kod Valjeva, posle čega upisuje Bogosloviju Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki, koju uspešno završava 1991. godine.
Kao učenika bogoslovije 23. septembra 1989. godine u manastiru Krki u čin male shime zamonašio ga je Episkop žički Stefan, koji ga je i rukopolžio u čin jerođakona 10. decembra 1989. godine u manastiru Žiči, a čin jeromonaha 5. januara 1991. godine takođe u manastiru Žiči. Na predlog Episkopa žičkog Stefana, a po blagoslovu Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, jeromonah Antonije je 1992. godine upisao Moskovsku duhovnu akademiju u Sveto Trojice-Sergijevoj lavri (Sergijev Posad). Diplomirao je akademske 1995/96. godine. Sa odličnim uspehom odbranio je i kandidatsku disertaciju (katedra za Istoriju pomesnih Crkava) na temu „Istoriя Serbskoй Pravoslavnoй Cerkvi s 1945 po 1995 godы“.
Kao najbolji student u generaciji bio je i stipendista Moskovske duhovne akademije. Odlukom Naučnog saveta Moskovske duhovne akademije 31. maja 1996. godine jeromonahu Antoniju je dodeljeno naučno zvanje kandidata bogoslovskih nauka Moskovskog univerziteta.
Po povratku iz Rusije 1996. godine, unapređen je u čin sinđela i postavljen za namesnika i blagajnika manastira Studenice, odakle je kasnije prešao u Mitropoliju dabrobosansku i primljen za sabrata manastira Dobruna. Na predlog Mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske Pravoslavne Crkve je postavio sinđela Antonija 2000. godine za profesora Bogoslovije Svetog Petra Dabrobosanskog u Foči. Iste godine predavao je i na Muzičkoj akademiji Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Istovremeno je obavljao dužnost starešine Saborne crkve u Sarajevu, gde biva unapređen u čin protosinđela na Božić 2001. godine.
Na predlog patrijarha srpskog Pavla, Sveti Arhijerejski Sinod je izabrao 2002. godine protosinđela Antonija za starešinu Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi. Na osnovu odluke Svetog Arhijerejskog Sinoda, mitropolit Nikolaj 17. marta 2002. godine u kapeli Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Foči proizveo protosinđela Antonija u čin arhimandrita. Na predlog Patrijarha srpskog Pavla, Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve, na svom redovnom zasedanju 2006. godine izabrao je arhimandrita Antonija za vikarnog episkopa Patrijarha srpskog sa titulom Episkop moravički. Hitortonija je obavljena 23. jula 2006. Godine u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu od strane Patrijarha srpskog Pavla i uz sasluženje osamnaest arhijereja.
Foto: Foto: Printscreen You Tube
Stepen zvanja magistra teologije stekao je na Ruskom pravoslavnom institutu Svetog Jovana Bogoslova u Moskvi uspešno odbranivši magistarski rad na temu „Bogoslužebnыe tradicii v Serbskoй Pravoslavnoй Cerkvi“. Pred Međunarodnim akademijskim akreditacionim i atestacionim komitetom (MAAAK) uspešno brani naučnu disertaciju na temu „Bogosluženja u dohalkidonskim crkvama“, stekavši zvanje doktora teologije. Od 2003. godine, episkop Antonije je predavao na Ruskom pravoslavnom institutu „Sveti Jovan Bogoslov“ u Moskvi, gde je do izbora u zvanje dekana 2018. godine bio i upravnik Katedre za liturgijsko bogoslovlje.
Odlukom Naučnog veća Moskovskog pravoslavnog univerziteta Svetog Jovana Bogoslova 2018. godine, episkop Antonije je postavljen za dekana Filozofsko-bogoslovskog fakulteta Moskovskog pravoslavnog univerziteta u Moskvi. Na pomenutoj fukciji se nalazio sve do 1. jula 2022. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Odnosi Srpske Pravoslavne Crkve i Ruske Pravoslavne Crkve u periodu između 1944. i 1950. godine, na osnovu materijala iz arhiva Rusije i Ruske Pravoslavne Crkve” uspešno je odbranio 2019. godine na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Prešovu (Slovačka). Nosilac je visokih crkvenih i državnoh odlikovanja. Autor je sledećih knjiga i monografija: Gospodi poseti vinograd seй, Pravoslavna Moskva (vodič kroz pravoslavne svetinje ruske prestonice), Otnošeniя Serbskoй i Russkoй Pravoslavnыh Cerkveй na osnovanii dokumentov rossiйskih arhivov, Svяtыe zemli serbskoй, U zagrljaju Bogorodičinog grada i Svidetelь istorii i živoй golos tradicii. Preveo je sledeće knjige: Pomeranje granica srca Mitropolija tverskog i kašinskog Amvrosija (Jermakova), U šta veruju pravoslavni hrišćani Mitropolita budimpeštanskog i mađarskog Ilariona (Alfejeva), Zapitajmo se o budućnosti čovečanstva Patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila i Tajna predivnih dela Mitropolita tverskog i kašinskog Amvrosija. Bio je autor članaka i radova objavljenih u ruskom izdanju Pravoslavne enciklopedije, kao i u radu Pokloničke agencije Put vere i Izdavačke ustanove Podvorja Srpske Pravoslavne Crkve u Moskvi.
Ministar odbrane Miloš Vučević, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada sa najdužim mandatom u istoriji grada, istakao je danas na pitanje novinara NS Uživo o protestima povodom izgradnje verskog objekta na Limanu, da svako ima pravo da iskaže svoj stav, slaganje ili ne slaganje te da nikada nije bio protiv bilo kakvog okupljanja koje ne narušava javni red, mir i fizički integritet.
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić izdao je saopštenje povodom izjašnjavanja političkog pokreta POKS a vezano za napad na svešteno lice na novosadskom Limanu.
Možda više nema patrijarha Pavla, ali i dalje u našim sećanjima i srcima odzvanjaju njegove blage, ali britke reči koje su nekad uteha i lek, a nekad dobra lekcija
Član predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec žestoko je iskritikovao napad na sveštenika SPC koji je motivisan "svakodnevnim i sve izražajnijim medijskim pohodima na Srpsku Pravoslavnu Crkvu"
Nepoznati muškarac napao je juče u popodnevnim satima sveštenika Srpske pravoslavne crkve B.M. u novosadskom naselju Liman, potvrdila je Eperhija bačka.
Srpska pravoslavna crkva i vernici u subotu slave Velike zimske zadušnice. Tog dana se obeležava sećanje na sve preminule. Ide se na groblja ili u crkve i pali sveća.
Sveštenik Aleksandar Praščević objavio je novi istrazivacki poduhvat delo "Odnosi pravoslavnih hrišćana i muslimana u Bosni i Hercegovini u Drugom svetskom ratu" koji pre svega predstavlja dug prema nevinim žrtvama rata, ali i onima čija su imena dugo bila nepoznata, kako dobročinitelja tako i zločinaca, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Crkva i vernici danas slave praznik posvećen Svetom velikomučeniku Teodoru Stratilatu, svetitelju iz 4. veka o kome je pisao i vladika Nikolaj Velimirović.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Ministar odbrane Miloš Vučević, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada sa najdužim mandatom u istoriji grada, istakao je danas na pitanje novinara NS Uživo o protestima povodom izgradnje verskog objekta na Limanu, da svako ima pravo da iskaže svoj stav, slaganje ili ne slaganje te da nikada nije bio protiv bilo kakvog okupljanja koje ne narušava javni red, mir i fizički integritet.
Ugovor za obezbeđivanje finansijskih sredstava za završne radove na Hramu Svetog Save u Beogradu potpisan je danas, a tom događaju prisustvovao je i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.
Glavnom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću vlast Crne Gore zabranila je ulazak u tu zemlju - vest je koja je odjeknula regionom u petak, a koju su pojedinci iz naše zemlje jedva dočekali da počnu da seire i da se raduju.
Glavnom uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću vlast Crne Gore zabranila je ulazak u tu zemlju - vest je koja je odjeknula regionom u petak, a koju su pojedinci iz naše zemlje jedva dočekali da počnu da seire i da se raduju.
Sinoć je u mestu Bresnica, kod Čačka, grupa građana blokirala prolaz autobusu koji je saobraćao iz Beograda i prevozio građane koji su prisustvovali skupu "Srbija - jedna porodica".
Čuveni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Čedomir Antić, sasuo je blokaderima istinu u lice tokom, otkrio ključni detalj o lustraciji kojom oni prete, pa spomenuo Hrvatsku i Sloveniju.
Dok se građani Srbije u miru i slozi okupljaju u srcu Beograda kako bi podržali politiku koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i poslali poruku zajedništva, druga, blokaderska strana Srbije pokazuje koliko je obolela u mržnji.
Tokom protekle noći u Beogradu dogodila se jedna saobraćajna nezgoda, u Ulici Antifašističke borbe na Novom Beogradu, u kojoj su lakše povređene dve osobe, rečeno je jutros iz službe Hitne pomoći.
Bacanje eksplozivnih naprava na ugostiteljske objekte i porodične kuće ponovo je skrenulo pažnju javnosti. Iako nema povređenih, ova dešavanju otvaraju pitanja motiva zločina. Jedan od njih, desio se u petak kada su na dva lokala u Smederevu bačene bombe.
Noćas oko 00.50 časova u Guči, u Ulici Prvomajska 9, iz hladnjače je procurio amonijak, a Sektor za vanredne situacije uputio je preporuke svim stanovnicima u zahvaćenom području da odmah zatvore prozore, isključe sve sisteme ventilacije i klima-uređaje, kao i da ako ne moraju napuštaju svoje domove.
Britanska Ratna mornarica ponovo se našla u ozbiljnom problemu: prema pisanju UK Difens žurnala, Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno nema nijednu višenamensku nuklearnu podmornicu na borbenom patroliranju.
Ruska vojska nastavlja juriš na Krasni Liman i, prema saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, potiskuje Oružane snage Ukrajine sa juga i severozapada grada, uz napredovanje ka centralnim delovima.
SAD su izvele nove udare po iranskim skladištima raketa i bespilotnih letelica, kao i po obalskim radarskim instalacijama, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp optužio Teheran da je ponovo prekršio sporazum o prekidu vatre.
Serija snažnih eksplozija odjeknula je u centralnom delu Kijeva tokom novog ruskog raketnog udara, dok su se na meti našli centri odlučivanja i vojna infrastruktura Oružanih snaga Ukrajine, navode ruski vojni i monitoring izvori.
Slavni glumac i reditelj Radoš Bajić odlučio je da svoj godišnji odmor provede u Srbiji, tačnije u svom voljenom zavičaju, selu Medveđa kraj Trstenika.
Zaboravite na klasičnu "misionarsku" rutinu od dva minuta, donosimo vam 3 brutalne poze koje garantuju eksploziju u spavaćoj sobi i teraju žene na vrištanje.
Visoke temperature mogu da pokvare i najbolje našminkano lice. Ipak, uz nekoliko jednostavnih trikova moguće je da šminka ostane sveža i postojana tokom celog dana.
Nemačka influenserka Eda Elisa našla se u neprijatnoj situaciji na aerodromu kada joj je, neposredno pred let, rečeno da ne može da uđe u avion zbog odeće koju je nosila.
Tokom jula, Bikove, Vodolije i Jarčeve očekuju povoljne okolnosti koje bi mogle da im donesu dodatne prihode, reše dugove i otvore vrata novim poslovnim prilikama.
Ponosni roditelji Maja i Alen Hadrović su na mrežama podelili prelepe kadrove sa svog imanja i pokazali kako njihovi naslednici provode vreli letnji dan.
Bivša rijaliti učesnica i reperka Dia Kostić, otkrika je da je pevač Era Ojdanić svojevremeno hteo da joj kupi nekretninu u rodnom kraju, Vrnjačkoj Banji.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.