Srbi nemarni prema sopstvenom zdravlju! Lekari se najviše brinu zbog ove česte pojave

Neurolog Tihomir Ilić, kaže da je velika promena u percepciji zdravlja pre i posle kovida, zato je važna fizička aktivnost.

Napominje da pozdravlja i napore da se svakodnevicu uvodi što više fizičke aktivnosti.

- Ja bih pozdravio napore da se u život uvede što više fizičkih vežbi, jer u medicini, pogotovo kad dođemo na pregled, preovladava očekivanje pacijenata da nađemo najbolji aparat, da dobijemo najbolji lek. Ja najviše vremena provedem ubeđujući pacijente, a radim sa starijom populacijom, u značenje i preventivnu snagu fizičkog vežbanja - kaže neurolog Tihomir Ilić.

Dodaje i da je zdravlje čitav niz aktivnosti, počevši od dužine spavanja, ishrane i odvikavanja od štetnih navika.

- Kod nas još nije zaživela kultura gde postoje pokreti između građana koji se aktiviraju i promovišu zdrav životni stil, kao što je odustajanje od pesticida i herbicida - rekao je Ilić.

Neurolog Tihomir Ilić kaže i da je pandemija kovida podigla stepen anksioznosti i preterane zabrinutosti za zdravlje.

- Na kraju dana, ishod mojih konsultacija je da trećina pacijenata dolazi zbog preterane zabrinutosti za zdravlje - naveo je.

Briga tokom pandemije po pitanju higijene dovela nas je, navodi, do toga da sada možda imamo preteranu upotrebu suplemenata.

- Postoji veliki pritisak u industriji suplemenata recimo, koji nije potpuno neosnovan, ali ja mislim da treba imati meru. Ovo jeste konzumersko tržište, i ko ima veštiju reklamu, taj ima u ruci veoma dobro sredstvo kojim se zdravlje unapređuje. Ali, treba balansirati. Možda je naša struka relativno tiha u odnosu na industriju - izjavio je Ilić.

Ništa bolja situacija nije ni sa oralnom higijenom. Saša Vujić, psihoterapeut, smatra da kod nas postoji paradoks kada je u pitanju zdravlje.

- Da li brinemo o zdravstvenoj kulturi, da li mi imamo zdravstvenu kulturu, ili je to pitanje trenda i koju funkciju priča o zdravlju ima u današnjem svetu. Danas više pričamo o zdravlju, ali ako podvučemo crtu, vidimo da je oralna higijena nacije u užasnom stanju, a gde je onda mentalna higijena - pita se Vujić.

Foto: EPA

Prema njegovim rečima, briga o zdravlju nije samo odsustvo bolesti, već jedno opšte blagostanje.

- To su stvari od kojih treba da krenemo. Ja bih rekao da je ovde zdravlje više u funkciji narativa, da mi iskontrolišemo nešto čega se plašimo, da je jedno odsustvo brige o sebi, a više je priča o kontroli, pa tu dolazi i priča o hipohondriji. Danas zbog toga imamo porast anksioznosti, to je i globalni fenomen, jer je globalni i narativ - naglasio je Vujić.

Ona napominje i da je pandemija ostavila posledice po mentalno zdravlje ljudi.

- Jer smo se susreli s nečim na šta nismo imali odgovor. Ljudi pokušavaju da iskontrolišu celu situaciju, te imamo porast pacijenata koji dolaze na psihoterapiju upravo zbog stanja u kome su se našli posle pandemije - objašnjava on. .

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.