Anksioznost se nasleđuje i uči! Kako da pomognete uznemirenom detetu?

Odrasli treba da shvate da je detetov strah realan i ono što njega okupira, savetuju psiholozi. Sa njim možete osmisliti i "plan delovanja u kriznoj situaciji"...

Stav da deca anksioznih roditelja postaju anksiozna posmatrajući i usvajajući obrazac ponašanja svojih roditelja dugo je vladao i u naučnim krugovima. Međutim, genetičari sada tvrde da je velika verovatnoća da je sve ipak stvar genetike.

Još mnogo toga se ne zna o anksioznosti i mentalnim bolestima, ali većina se razvije kroz kombinaciju genetske predispozicije i faktora sredine, objavljeno je u studiji univerziteta u Viskonsinu.

Studija koju su sproveli na majmunima, ipak je pokazala da je stvar u genima. Budući i da ljudi i majmuni pripadaju grupi primata, naučnici veruju da rezultati mogu da se primene i na ljude.

Foto: Shutterstock

Analizom strukture mozga u anksioznim porodicama majmuna ustanovljene su sličnosti, pa tako mozak anksioznih roditelja i dece liči u delu koji je zadužen za odgovor na strah.

Najčešći strahovi

Sadržaj strahova i anksioznosti menja se s obzirom na uzrast, kao rezultat sazrevanja i iskustva, pa se tako mogu uočiti strahovi koji su karakteristični za određene razvojne periode. 

Prve dve godine života: strah od odvajanja od roditelja, strah od nepoznatih osoba, strah od jakih zvukova.

Od 2.-8. godine: strah od spavanja bez roditelja, strah od životinja, lekara, lopova, mraka, vode, grmljavine, čudovišta.

Od 8.-12. godine: strah od škole i odgovaranja pred razredom, od neuspeha i kritike, od odbačenosti, strah od smrti i bolesti, strah od gužve/samoće.

Foto: Pixabay

Adolescentski period: strah od odrastanja, strah od neprihvaćenosti, strah od javnih nastupa, strah od rata i nasilja, strahovi vezani za fizički izgled i sopstveni identitet.

Kako da pomognemo

 - Odrasli treba da shvate da je detetov strah realan i ono što njega okupira. Dete treba ohrabrivati da se otvori i verbalizuje svoja osećanja, recimo postavljanjem pitanja kroz igru ili crtanje. Zajedno sa detetom možete osmisliti "plan delovanja u kriznoj situaciji" - savetuje mr Anđela Zlatković, dipl.defektolog-specijalni pedagog iz savetovališta "Vaš psiholog".

Detetu već u starijim razredima osnovne škole možete i da objasnite da ako je nešto za njega zaista zastrašujuće, ono ima dva izbora: 1) treba da ustanovi da li je to nešto stvarno opasno i 2) ako jeste, da uradi nešto čime bi se otklonila postojeća opasnost.

Foto: Shutterstock

- Dete treba da nauči da ga briga neće zaštititi, već će često i povećati rizik da dođe do negativnog ishoda. Na primer, ako je dete dobro naučilo lekciju, a plaši se da odgovara, ono će ipak dobiti slabiju ocenu - objašnjava mr Zlatković. 

Kada je dete duže vreme uplašeno, zabrinuto, povučeno, razdražljivo, osetljivo do te mere da to ometa njegovo svakodnevno funkcionisanje i obaveze, na primer pokvari školski uspeh, izbegava druženje sa vršnjacima i sl. preporuka je da se potraži stručna pomoć. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.