Milan i Sergej razneli "Zagreb" i tako se upisali u istoriju! Herojskim činom pružili poslednji otpor fašističkom okupatoru!

Jedna od najherojskijih, ali skoro zaboravljenih priča jeste ona sa samog početka Drugog svetskog rata, a govori o dvojici časnih oficira vojske Kraljevine Jugoslavije, Srbinu Milanu Spasiću iz Beograda i Slovencu Sergeju Mašeri iz Gorice.

Njih dvojica, po činu poručnici vojnog broda, na današnji dan 17. aprila 1941. godine digli su u vazduh u ono vreme najmoderniji razarač “Zagreb”, uz razarače “Beograd” i “Ljubljana”, u luci Dobrota u Boki Kotorskoj, kako ne bi pao u ruke italijanskim fašistima, koji su već bili preuzeli upravljanje Bokom Kotorskom od kraljevske vojske koja je bila u rasulu.

Posadama jugoslovenskih brodova stacioniranim u Boki naređeno je da ne otvaraju vatru na Italijane, te da mirno predaju brodove i opremu, uz strogo naređenje da ih ne uništavaju. Pre dizanja u vazduh komandant broda Nikola Krizomali je već bio razrešio svu posadu dužnosti i spremio svečanu uniformu u kojoj će Italijanima predati “Zagreb”. A onda je zatražio od posluge da mu servira ručak.

Foto: wikipedia.org

 

Prišao mu je Spasić sa rečima: “Gospodine, ovde sigurno nećete da ručate, molim vas idite u Dubrovnik pa tamo ručajte, ovaj razarač će za deset minuta nestati sa površine”. “Vi ste ludi” odgovorio je Krizomali, ali ga je Spasić presekao rečima: “Požurite, molim vas, štapini su već pripaljeni i gore, vreme ističe. Komandant se u paničnom strahu pokupio i napustio je brod. Kada je bio na 500 metara od razarača usledile su dve stravične eksplozije koje su prepolovile brodski trup.

Razarač “Zagreb” je teško oštećen potonuo na plitko dno. Sledećeg dana, ribari su u moru pronašli leš Milana Spasića, i on je sahranjen 19.aprila 1941. na mornaričkom groblju u Savini pokraj Herceg Novog zajedno sa Mašerom, čiji su ostaci pronađeni kasnije,. Na njihov poslednji ispraćaj došli su brojni stanovnici, ali i odred talijanske vojske, koji su toliko bili impresionirani herojstvom Spasića i Mašere da su ih ispratili uz vojne počasti.

Komandant Krizomali je nedugo zatim postao šef protokola poglavnika NDH Ante Pavelića, a posle rata je pobegao u Čile gde je bio recepcioner u jednom hotelu na obali Pacifika.

Uništenje i potapanje razarača i pogibija dvojice oficira je bio najmoralniji čin u tragediji Flote Kraljevine Jugoslavije i kao takav izazvao je veliku pažnju britanske štampe. Britanci su već 1942. u krugu svojih kasarni na Malti podigli spomen ploču posvećenu Mašeri i Spasiću.

Međutim, za narodne heroje u svojoj zemlji proglašeni su trideset i dve godine kasnije 1973. godine. U posleratnoj komunističkoj Jugoslaviji se o tom činu prvih poratnih godina uopšte nije znalo ni govorilo, jer kako objasniti da su oficiri kraljevske vojske koji su, zajedno sa kraljem Petrom II Karađorđevićem optuživani za izdaju, mogli da učine takav herojski čin. O njima se počelo pisati tek 1960-tih, nakon demokratizacije zemlje. Francuzi su 1968. godine snimili igrani film “Flammes sur l’Adriatique” (“Plamen nad Jadranom”), posvećen tom događaju, a po scenariju koji je napisao niko drugi nego veliki Meša Selimović.

Nakon toga Spasić i Mašera dobili su po neku ulicu u većim jugoslovenskim gradovima, a u Tivtu im je podignut spomenik u gradskom parku.