Ovako su "saveznici" Srbima čestitali praznik! Na bombama koje su razarale Beograd i ubijale decu pisalo je "Srećan Vaskrs"! (VIDEO)

Ni 80 godina posle jednog od najužasnijih bombardovanja koje je doživela srpska prestonica, na Vaskrs, 16. i 17. aprila 1944. godine, ne zna se koliko je tačno bilo žrtava u više savezničkih razaranja glavnog grada tokom Drugog svetskog rata.

Procene poginulih premašuju 2.000, iako su Nemci tvrdili da ih je bilo skoro 4.000, a samo 16. i 17. aprila stradala je 1.161 osoba, a 1.468 teško ranjeno. Mnogi su završili u masovnim grobnicama, nepopisani, a najveća je bila na Novom groblju.

Najmlađa upisana žrtva, pokazuju matične knjige, imala je samo šest meseci, a najstariji stradali 84 godine. Među poginulima bilo je mnogo dece od tri, četiri ili pet godina, kao i tinejdžera od 13 do 17. U porodilištu, u Krunskoj ulici, stradale su 22 porodilje sa bebama.

Međutim, uskršnje bombardovanje nije bio ni prvi, a ni poslednji "praznični poklon" saveznika te godine. Prvi vazdušni napadi na našu zemlju krenuli su još 1943. godine, a na meti je bio Niš, napadnut 20. oktobra 1943.

Foto: wikipedia.org

Bombe su padale po svim delovima grada, a naročito oko železničke stanice, na Senjaku, Čukarici, Rakovici, Topčideru, Terazijama, Slaviji, Bajlonijevoj i Kalenićevoj pijaci, Vračaru. Pogođen je kompleks bolnica, kao i porodilište u Krunskoj, zatim mostovi, fabrike, javne zgrade.

Drugog dana pogođen je Centralni higijenski zavod, Dom slepih, Bolnica za zarazne bolesti, Državni dom za mušku i isti takav za žensku decu, Dečja bolnica. Pogođen je i logor na Sajmištu, gde je poginulo 60, a stradalo oko 150 zatočenih logoraša, kako navodi Paunović, uglavnom Srba.

Na jednoj bombi koja je ostala neeksplodirana Beograđani su otkrili poruku ispisanu ćirilicom "Srećan Uskrs!" Veliki broj građana pobegao je iz grada. Živeli su pod šatorima i u zemunicama između Avale i Torlaka.

Podsećamo, u nastavku operacije saveznika, unapadu 18. maja saveznici su na glavni grad izručili oko 300 bombi, od kojih nijedna nije pala na neki važniji nemački cilj, već su završile na privatnim kućama. Najviše su stradali Pašino brdo, Neimar i okolina Kalenićeve pijace. Procenjuje se da je bilo oko 350 mrtvih i 650 ranjenika. Šestog juna stradali su delovi oko železničke stanice i današnje Mostarske petlje, a na meti 3. septembra bili su mostovi. Šestog je pogođen veliki broj privatnih kuća u Kralja Aleksandra, Zorinoj, Beogradskoj.