Nacisti hteli da sravne Beograd sa zemljom! Dan koji je zauvek promenio istoriju srpske prestonice (VIDEO)

Nemačka je u Drugom svetskom ratu bez objave rata na današnji dan 6. aprila 1941. godine, napala Kraljevinu Jugoslaviju. Beograd, koji je tri dana ranije proglašen otvorenim gradom, u 6.30 sati napala su 234 bombardera i 120 lovaca. U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi.

U bombardovanju nastavljenom i naredna dva dana poginulo je oko 2.500 ljudi. Uništeno je više stotina zgrada, među njima i zdanje Narodne biblioteke Srbije, ustanove osnovane 1832, sa oko 300.000 knjiga, uključujući srednjovekovne rukopise i druga dela od neprocenjive vrednosti za srpsku kulturu.

Aprilski napad bez objave rata je, prema brojnim istorijskim izvorima, bio Hitlerova odmazda za 27. mart 1941, kada su zbog potpisivanja pakta sa Nemačkom oboreni vlada Cvetković-Maček i namesništvo čija je prva ličnost bio knez Pavle Karađorđević.

Foto: wikipedia.com

 

Pošto su predstavnici vlade Kraljevine Jugoslavije 25. marta u Beču potpisali protokol o pristupanju Trojnom paktu, predvođenim Nemačkom, 27. marta je usledio puč i masovne demonstracije podrške pučistima u Beogradu, ali i drugim srpskim gradovima i u još nekim u zemlji. I puč i masovni protesti bili su manifestacije jasnog opredeljenja ka zapadnim saveznicima.

Tačan broj žrtava bombardovanja Beograda nije tačno utvrđen. Evidentirano je da je tokom vazdušnih napada poginulo 1.160 Srba, civila, ali tačan broj nikada nije utvrđen, dok je u bombardovanju ranjeno 1.400 stanovnika prestonice.

Pripadnici jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva hrabro su se suprotstavili napadačima i naneli im znatne gubitke. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota. U aprilskim vazdušnim borbama poginulo je 11 jugoslovenskih avijatičara.

U naletima nacističkih bombardera pogođeno je i porodilište u Krunskoj, jedno obdanište, Slavija, Nemanjina i Dečanska ulica, Bajlonijeva pijaca, Pašino brdo, Zeleni venac, Železnicka stanica, Narodno pozorište.

Foto: sites.google.com

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, uništena je takođe tog 6. aprila 1941. u požaru, pri čemu je izgoreo čitav bibliotečki fond od preko 300.000 knjiga, među kojima su se nalazili i brojni retki i dragoceni primerci, autografi, dokumenti.

Oprostiti, ali ne zaboraviti!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.