"Drugačije nijesam mogao!" U sudnici presudio ubici svoje mezimice: Priča o Branki Đukić ledi krv u žilama

Branka Đukić iz sela Meteha kod Plava, 2. septembra 1975. godine, pošla je da se upiše u četvrti razred gimnazije u Peći. Istog dana se vratila autobusom na Čakor i u popodnevnim satima krenula, preko Ječmišta, svojoj kući.

Iznenada ispred Branke stala su dva Albanca i preprečila joj put. 

Kada joj je jedan od njih prislonio pištolj malo iznad brade, uspela je da se otrgne i pljune ga, nakon čega je ovaj povukao oroz i ubio je.

Narednog dana, u cik zore, istim putem išao je i njen otac Rade, naišao na mrtvu Branku i u naručju je doneo kući.

Tuga je prekrila njegov dom i zavičaj. Branka Đukić je imala samo osamanaest godina.

Ubice su vrlo brzo uhvaćene. Poricale su krivicu dok su njihovi roditelji u svojim iskazima napadali sud i miliciju.

Poslednji dan suđenja bio je 04. decembra 1975. godine. U trenutku kad je advokat jednog od optuženih u završnoj reči zatražio oslobađajuću presudu, Rade Đukić, koji je do tada ćutke pratio proces, izvukao je pištolj (koji je u sudnicu uneo tako što ga je stavio na stomak i čvrsto uvezao pojas) i sa dva metka ubio Rustema Hasanmetaja. Tada je pištolj zaglavio te Rade nije uspeo da puca i u ubicinog saučesnika.

Foto: printscreen

Onda se mirno predao miliciji i rekao: „Drugačije nijesam mogao“.

Osuđen je na osam, ali mu je kazna smanjena na pet godina, a nakon pomilovanja na tri. Kaznu je izdržavao u Spužu gde je uživao veliko poštovanje ostalih osuđenika. Umro je prirodnom smrću krajem 2008. godine.

Na mestu njene pogibije, podignut je mramor sa sledećim tekstom: 

“Ovdje pogibe Branka R. Đukić 2. septembra 1975. godine”, a na podignutom Brankinom spomeniku u Spužu uklesani su sledeći stihovi:

“Na Čakoru visokome,

sretoše je krvožderi,

što sa njima nešće poći,

presudiše revolveri.

Ne završi gimnaziju,

no za obraz dade glavu.

Ode vila u legendu

i vječitu steče slavu.

Osveti je otac Rade,

to viteški on učini.

S tim podiže vječni spomen

svojoj ljudskoj veličini.”

Pesmu o ovom tragičnom događaju su opevali narodni guslari Božidar Đukić i Čedomir Nišavić.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.