Jedno dugovanje prema državi nikad ne zastareva: Za neizmirivanje obaveza, praštaju se samo ova 4 perioda

Ako poreski obveznik ne izmiruje svoje obaveze nastale poslovanjem, Poreska uprava će naložiti prinudnu naplatu.

Obveznik može tada zatražiti reprogram poreskog duga, ali fiskalne obaveze (porezi i doprinosi) svakako moraju da se plate, jer one proističu iz poslovanja privrednog subjekta.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da ukoliko preduzetnik namerava da prekine sa obavljanjem delatnosti mora Agenciji za privredne registre da podnese i potvrdu poreske uprave da ne duguje poreze i doprinose, kao i potvrdu lokalne poreske administracije, i tek tada može biti registrovano gašenje preduzetničke delatnosti.

To znači da je preduzetnik izmirio sve svoje fiskalne obaveze i da po tom osnovu nema dugovanja.

- Međutim, u praksi se dešava da Poreska uprava pošalje opomenu za plaćanje fiskalnih obaveza koje se odnose na period dok je preduzetnička delatnost bila aktivna, bez obzira na to što je prethodno bila izdata potvrda da su izmirena sva dugovanja, jer su u međuvremenu nešto proknjižili ili preknjižili. Ovakvo postupanje je nelogično, pošto svaka poreska prijava mora biti ažurno proknjižena onog dana kada je dostavljena, ali ovakva situacija se dešava u praksi. Retko, ali se dešava - navodi naša sagovornica.

Kada uložiti žalbu na rešenje?

Jedan preduzetnik je zatvorio svoju delatnost pre više od 15 godina, uz podnošenje poreskih potvrda da nema dugovanja, ali mu je stigla opomena da plati zaostale poreske dugove sa pripadajućom kamatom. Dug iznosi više od pet hiljada evra.

Ako se preduzetnik nađe u ovakvoj situaciji, poreska savetnica Zvezdana Pisarević savetuje da se pre svega napiše žalba na takvu opomenu ili rešenje.

Kao prilog žalbi treba dostaviti rešenje o prestanku obavljanja delatnosti, koje je izdala Agencija za privredne registre.

Zatim se treba pozvati na odredbe o zastarelosti poreskih obaveza. Ukoliko je u pitanju plaćanje poreza, zakon piše da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

- Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje, dok zastarelost prava na naplatu počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje - objašnjava Pisarević.

Međutim, ako su u pitanju dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje – one ne zastarevaju.

- Odredbe ovog zakona kojima se uređuje zastarelost prava na utvrđivanje, naplatu i povraćaj, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja, ne primenjuju se na doprinose za obavezno socijalno osiguranje - kaže Pisarević.

Dakle, opšti rok zastarelosti fiskalnih obaveza je pet godina, a apsolutni deset godina.

Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, poreski kredit, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Poreska uprava po isteku roka donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, stoji u zakonu.

- To znači da je dovoljno da preduzetnik napiše žalbu Poreskoj upravi i pozove se na navedene članove ZPPA, kao i da u prilogu žalbe podnese kopiju rešenja Agencije za privredne registre. Ukoliko ima i potvrdu o tome da državi ne duguje ništa – utoliko bolje: podneti i kopiju potvrde kao dokaz. Pritom, treba biti uporan i strpljiv, jer nijedan poreski činovnik neće tek tako lako da prizna svoju grešku iz ranijih godina i da potpiše otpis ‘poreskih obaveza’ koje su nastale ne znamo ni sami kako -zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.