Rak dojke je najveći ubica u Srbiji: Stručnjaci saglasni - ovo je jedini način da pobedimo poraznu statitstiku!

Rak dojke je i dalje najveći ubica u Srbiji, kada su u pitanju maligne bolesti, a kako je zaključeno na kongresu pacijentkinja obolelih od karcinoma dojke "Ja To Mogu", u organizaciji Udruženja za edukaciju, prevenciju i podršku obolelima od karcinoma dojke "Žena uz ženu", najbolji lek za ovu zloćudnu bolest jeste prevencija.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Ferenc Vicko je tom prilikom istakao da je novoizabrana vlada u svom programu stavila naglasak upravo na skrining program odnosno preventivu.
- Nedavno su održani deržavni ispiti i jedno 70 odsto kolega koji su završili smerove kao što su tehničari u laboratoriji odnosno rendgen tehničari koji rade skrining za rak dojke su odgovorili netačno da je nacionalni skrining slobodna volja i izbor građana, a ne da je obaveza svih građana da se odazovu na ovakve preglede.To daje sliku o svima nama. Mi moramo da dignemo svest da je rak dojke jedna bolest koja ima relativno dug period kada je bez simptoma, a zanamo da je skrining i rano otkrivanje zapravo momenat kada možemo izlečiti rak dojke. Tada imamo šanse da uspešno završimo lečenje. Nažalost, smrtnost od raka dojke u našoj zemlji je i dalje visoka i nije primerena, jer smo po broju novih slučajeva u sredini liste u Evropi, a po smrtnosti na prvom mestu. To može da znači da nemamo odgovarajući skrining ili da nam se pacijenti javljaju u stadijumima koje ne možemo izlečiti, ili nemamo dobar pristup u lečenju... Ovde smo u zajedničkoj misiji da smanjimo crnu statistiku, a ohrabruje to što je državasve uradila da nabavli najnovije lekove - kazao je Vicko.

Foto: Informer

Veliki je alarm i podatak da u svetu svakog minuta jedna žena u svetu oboli od raka dojke, a svakog trećeg minuta jedna premine od raka dojke. Direktorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović je istakla da je upravo rak dojke i najzastupljeniji u strukturi oboljevanja kada su u pitanju maligne bolesti u Srbiji.
- On je na prvom mestu i kada je u pitanju obolevanje, ali i smrtni ishod kada su u pitanju žene. Prema podacima koje imamo, najveći broj obolelih žena se registruje kao oboleli od karcinoma u poslednjem stadijumu bolesti. Na godišnjem nivou oboli oko 4.400 žena, a oko 1.700 izgubi život. Zbog toga apelujem da svaki put kada se primeti ili nelagodnost ili promena u tkivu dojke javi u zdravstvenu ustanovu. Naravno treba se javljati i redovno na godišnju kontrolu. Žene nikada ne treba da zaborave da u spostvene kalendare upišu preglede mamografije, pre svega ako se nalaze u periodu od 50 do 60 godina - kazala je Jovanovićeva.
Dr Marko Spasić, specijalista opšte hirurgije Klinike za opštu hirurgiju UKC Kragujevac je istakao da pacijentkinjama u velikim zdravstvenim centrima Srbije prilikom operacije karcinoma dojke mogu ugraditi i implanti. 
- Kombinuje se onkološka hirurgija sa principima rekonstruktivne hirurgije. Sačuva se koža, bradavica, uklanja se samo žlezdano tkivo dojke i u toku iste operacije se ugradi implant. Tako da dojka nakon intervencije izgleda identično kao pre operacije ili slično. Nakon buđenja iz anestezije, pacijentkinja kada pogleda u svoje grudi, ona zna da ima implant, ali na ovaj način se smanjuje trauma i veliki emocijalni stres koji operacja dojke nosi sa sobom Ovakav tip hirurgije u našoj zemlji je i dalje u razvoju - kazao je dr Spasić.

Faktori za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti na koje se može uticati:

- fizička aktivnost
- pravilna ishrana
- umerena konzumacija alkohola
- regulacija telesne težine
Ostali faktori rizika za nastanak karcinoma dojke kod žena, na koje ne možemo uticati su:
- starije životno doba
- genetska predispozicija
- dužina reproduktivnog perioda
- broj porođaja
- godine pri rođenju prvog deteta
- proliferativne bolesti dojke
- karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma
- izloženost zračenju
- uticaj geografskog podneblja

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.