On napravi skoro 100 tepsija bureka u jednoj smeni! Ljuboje je čuveni pekar iz Čačka : "Ovaj posao mladi neće da rade"

Budućnost omiljenog srpskog doručka, masnog bureka, mogla bi u nekim narednim godinama biti veoma upitna jer je sve manje mladih koji se odlučuju da zavrnu rukave i isprljaju ruke brašnom, uljem i mesom. Iako je plata dobra, u prestonici i oko 1.000 eura, sve je uzalud. Čast ovog specijaliteta najčešće brani stara garda, skoro pred penzijom.

Čačanin Ljuboje Smolović vrhunski je majstor svog zanata, ispod njegove ruke do sada je izašlo na hiljade vrućih bureka i specijalizovao se samo za njegovo pravljenje. Takvih kao on, danas je malo.

- Po meni, sve drugo sem bureka je dosta teže praviti jer onaj koji pravi peciva, mora da radi čitavu noć. Za burek, ustaneš malo ranije.. oko tri sata, treba da se zamesi testo, zatim odstoji u zavisnosti od temperature da upije masnoću kako bi poslo moglo da se baca i razvuče u tanke korice. Veliki giganti u našoj oblasti, nekada su obučavali po 10 mladih pekara od kojih je nekolicina ostajala u poslu i dobijala titulu mastora, danas bar u našem gradu možeš na prste da ih nabrojiš - kaže za Ljuboje.

Ovim poslom bavi se godinama unazad i kao svršeni srednjoškolac krenuo je stopama svog oca zaposlivši se tada kao pripravnik u pravljenju testa. Odmah je znao da je to njegova budućnost, a pekarska uniforma postala je sasatvni deo njegovog života sve do danas.

- Kao malo na kom mestu svidelo mi se u pekari tada samo iz jednog ragloga što je bila redovna plata, verovatno sam zbog toga ovaj posao i zavoleo, imao sam od koga da naučim. Nakon dugog niza godina koje sam proveo u proizvodnji, shvatio sam da je najbolja stvar u pekrastvu praviti burek i tako ostao da mesim preko 25 godina - rekao je ovaj majstor.

Ljuboje kaže da procedura pravljenja bureka nije komplikovana, ali da posao ipak mora da se voli kako bi se obavljao dugi niz godina.

- Mladi ljudi vrlo lako odustanu od toga da postanu buregdzije, jer pored radnog vremena koje traje nekada i po 12 sati, dok ne steknu znanje da burek prave na taktiku i umeće umesto na snagu, dok to shvate već su vratili kecelju i krenuli na vrata - rekao je Ljuboje.

Neka norma koja je prosečna jeste da se napravi devet tepsija za sat vremena, što znači da se u jednoj smeni koja traje deset sati napravi i do 90 tepsija.

- Ja kada sam bio u punoj snazi, ne gledajući na sat koliko radim, pravio sam i do 400 tepsija dnevno kada se burek izvozio za Nemačku i druge zemlje" - priseća se ovaj Čačanin i otkirva male tajne velikih majstora u spremanju ovog specijaliteta.

- Koru moraš da bacaš sve dok je toliko ne istanjiš da bude kao list papira. Svaki novopečeni, majstor misli da je dovoljno dva puta da testo baciš i to postaje burek, ako hoćeš da napraviš dobar produkt moraš da se pomučiš. Burek ne sme da ima težinu, već tankoću - zaključuje Ljuboje.