Urgentni centar pun usled teškog vremena! Lekari upozoravaju na ove simptome

Proteklih nedelja lekari su imali pune ruke posla zbog povećanog broja pacijenata sa srčanim udarom, i to sve zbog promena vremena. Međutim, od sutra su Srbiji najavljene temperature iznad 30 stepeni, a za petak, 7. jun, RHMZ je upalio i žuti meteoalarm zbog velikih vrućina koja će u nedelju dostići i do 35 stepeni Celzijusovih!

Praktično, od petka počinje prvi tropski talas u Srbiji ove godine, sa temperaturama preko 30 stepeni. Ovaj prvi tropski talas karakterisaće sunčano, toplo i vlažno vreme, a zbog sparine mnogi će osećati i poteškoće u disanju.

 

- Temperaturne promene, kao i promene vlage vazduha, vazdušnog pritiska, u većini slučajeva izazivaju nam osećaj izraženog umora, pospanost, loše raspoloženje, ali mogu se pojaviti i ozbiljniji simptomi, što se ovakve nagle promene vremena, naročito temperaturne, odražavaju i na stanje našeg autonomnog sistema - istakao je profesor doktor Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), te objasnio:

- Na hladnoći se krvni sudovi sužavaju da bi mogli da obezbede perfuziju za naše najvažnije vitalne organe. Pri ovakvim skokovima, kao sutra na 30 stepeni, naravno da će biti širenje krvnih sudova. Tako da moramo da pokušamo da se prilagodimo, a prilagodićemo se tako što ćemo biti umereni u svemu i obazrivi, naravno, sa uzimanjem terapije.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

 

Prethodnih dana smo imali temperaturne oscilacije, a od sutra nas očekuju prave letnje. Velika vlažnost vazduha sa većom koncentracijom polena dovodi do češćih asmatičnih napada. Profesor Stanković naglašava da je za sve hronične bolesnike, kao i za zdrave, makar prividno, savet umerenost u svemu.

Saveti profesora Stankovića su:

ne izlaziti napolje od 11 do 17 sati, ukoliko to nije zaista neophodno
dobra rehidracija
veći unos svežeg voća i povrća umesto teške hrane
ograničiti unos soli
slojevito oblačenje koje će se prilagoditi nešto hladnije vremenu izjutra i toplijem u sredini dana
bez naprezanja i jake fizičke aktivnosti

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Povećan broj pacijenata sa srčanim udarom

Tokom prethodne dve nedelje, napominje profesor, u Urgentnom centru UKCS je na intenzivnu negu u koronarnu jedinicu primljeno čak 116 bolesnika. Na interventnu kardiologiju sa simptomima akutnog srčanog udara od tog broja došlo je 67 pacijenata.

- Rano javljanje lekaru, pre svega hitnoj pomoći, ne sopstvenim kolima, može spasiti život ukoliko unutar prvih sat vremena bolesnik sa simptomima poput jasnog bola u grudima koji ne prestaje, koji nema veze sa pokretom ili udisajem, dođe do Kliničkog centra Srbije. Mi smo u prilici da mu hitnom intervencijom otvorimo krvni sud i praktično zaustavimo proces sačrnog odumiranja - ističe kardiolog.

Foto: Tanjug/Jadranka Ilić

Uspostavljena STEMI mreža kao vid organizovanja svih centara koje imaju sale za kateterizacije, omogućava da svaka ekipa hitne pomoći kontaktira dispečera koji obaveštava kliniku i za 20 minuta je pripremljena sala i spremna ekipa koja prihvata bolesnika.

- Jedna od najznačajnijih promena u sistemu lečenja kardiovaskularnih bolesnika u poslednjih deset godina jeste mogućnost da se perkutarno, bez otvaranja, bez operacije, bez otvaranja grudnog koša, može da zameni aortni zalistak i to je praktično intervencija koja je značajno proširila dijapazon bolesnika kojima možemo pomoći. Prema nekim svetskim preporukama, to su najčešće bolesnici stariji od 75 godina koji nose visok hirurški rizik i mi imamo u Kliničkom centru Srbije konzilijum za ugradnju tih veštačkih zalistaka, tako da svako od bolesnika koji su na našoj listi prolazi konzilijum, procenjuje se rizik i u najskorije vreme radi procedura - naglasio je prof. dr Stanković.

 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.