Zaraza koja obara imunitet se širi vrtićima: Roditelji u panici, evo koji su simptomi i komplikacije!

Varičela odnosno ovčije boginje, koje drastično obaraju imuni sistem, haraju među decom u predškolskom uzrastu, a kako se saznaje u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, ove godine je zabeleženo veće epidemijsko javljanje ove zarazne bolesti u odnosu na prošlu godinu.

Varičele se mogu javiti tokom cele godine, ali najčešće se to dešava tokom zime i u proleće, odnosno tokom meseci kada se više boravi u zatvorenom prostoru, što i uzrokuje njihovo širenje. Zato se malo i iznenade roditelji, kada čuju da je neko dete sada dobilo ove boginje.

Šta više, zvanični podaci pokazuju da je u toku ove godine epidemijsko javljanje varičele veće ove godine u odnosu na prošlu godinu.

Naime, kako je rečeno, u toku prošle godine bilo je 27 epidemija varičele, a ove, za nepunih 6 meseci samo u Beogradu 40!

Foto: Informer/shutterstock

Veće epidemijsko javljanje ove godine

Samo u toku ovog meseca, od 1. juna do sada, Zavodu u Beogradu su prijavljene dve epidemije sa 15 obolelih. U maju je zabeleženo 5 epidemija sa 60 obolelih, a u aprilu - 3, sa 24 obolelih od ovčijih boginja.

Zaključno sa 10. junom, varičele su u Beogradu dijagnostikovane kod 5.714 osoba, a u prvoj polovini prošle godine kod 5.596.

Prim. dr Slavica Maris, epidemiolog i načelnica Odeljenja za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu podseća da je varičela akutno, generalizovano oboljenje izazvano varičela zoster virusom.

- Oboljenje počinje iznenada sa povišenom telesnom temperaturom i razvojem ospe po koži. To je jedno od najzaraznijih oboljenja, posebno u ranim fazama izbijanja ospe, kako zbog načina širenja tako i karakteristika varičela zoster virusa - kaže dr Maris i dodaje da je varičela oboljenje rasprostranjeno širom sveta.

Prema njenim rečima, za ospu kod varičele je karakteristično da izbija postepeno i u talasima, i zbog toga se karakteristike ospe postepeno menjaju.

- Na početku ospa je makulopapulozna, kada su na koži prisutne crvene promene koje su u ravni sa kožom, a ovakva ospa traje nekoliko sati. Postepeno promene na koži se ispunjavaju prvo bistrom, a zatim zamućenom tečnošću, a to je stadijum vezikule. Na kraju u zadnjem stadijumu, promene se sasuše i na koži ostanu kruste odnosno kraste. Mehurići ispunjeni tečnošću (vezikule) su obično u formi pojedinačnih promena koje se ne spajaju međusobno i prazne se kada se probuše - kaže dr Maris.

S obzirom na to da se promene na koži javljaju u uzastopnim talasima, istovremeno se kod obolele osobe od ovčijih boginja može primetiti više razvojnih oblika. Češće su lokalizovane na pokrivenim, nego na otkrivenim delovima tela, a mogu da se jave i na kosmatom delu glave, visoko u pazušnim jamama, na sluzokožama usta, gornjeg dela respiratornog trakta i na konjunktivama - unutrašnjoj strani očnih kapaka.

- Najčešći broj promena kod jednog obolelog je između 250 i 500, a jako retko može biti prisutno samo nekoliko promena - navodi dr Slavica Maris za "Blic".

Dodaje da se komplikacije varičele mogu javiti u vidu upale pluća, upale moždanih ovojnica i upale mozga, i podseća da varičela i značajno obara imunitet.

Varičela se prenosi direktnim kontaktom – vazdušno-kapljičnim putem, jer se virus nalazi u sekretu respiratornog trakta obolelih.

Drugi načini širenja obuhvataju direktni kontakt sa obolelim odnosno sa sadržajem vezikula kao i sa sadržajem vezikula obolelih od herpes zostera, pošto su te kožne promene kasna komplikacija i posledica infekcije virusom varičele.

Indirektan put prenosa je moguć preko predmeta kontaminiranih sadržajem vezikula.

Poslednja faza kožnih promena - takozvane kraste nisu zarazne.

- Period od momenta izlaganja virusu do pojave prvih simptoma varira, a traje od 2 do 3 nedelje, obično 13 do 17 dana. Sa druge strane, period zaraznosti, kada obolela osoba može da širi virus u svojoj okolini, pokazuje značajne individualne varijacije i traje najčešće 1 do 2 dana pre pojave ospe, pa sve dok se i poslednje promene na koži ne sasuše, odnosno, dok ne pređu u fazu kraste - objašnjava dr Maris.

Foto: Informer/shutterstock

Naša sagovornica podseća da od varičele mogu svi da obole, a oboljenje ima teži klinički tok kod odraslih nego kod dece:

- Preležana bolest ostavlja dugotrajan imunitet, a ponovno obolevanje je retko. Posle preležane varičele virus ostaje u nervnim ćelijama i kasnije u toku života, u slučaju nekih akutnih bolesti ili smanjenja imuniteta, virus se može aktivirati i nastati bolest koja se naziva hepres zoster. Promene na koži su slične kao kod varičele, ali s obzirom da se javljaju duž površinskih nerava, praćene su intenzivnim bolom.

Lečenje varičele je simptomatsko. Na ospe se nanose se preparati u vidu gela ili krečnog mleka koje pomažu da se one sasuše.

Ukoliko dođe do povišene temperature, uključuju se lekovi za snižavanje temperature, a zbog svraba se savetuje primena antihistaminika.

- Ukoliko je teži oblik bolesti, uključuju se antivirusni lekovi. Važno je mirovanje posebno u prvoj nedelji bolesti zbog mogućih komplikacija i uzimanje dovoljno tečnosti da ne bi došlo do dehidratacije - rekla je dr Maris.

Inače, kako je dr Maris ranije objasnila, broj obolevanja od varičele sada je povećan, jer ove boginje mnoga deca nisu preležala ranije zbog epidemije korona virusa. Vreme kovida, podsetila je, uticalo je na to da mnoga deca nisu boravila u kolektivima, gde se ovčije boginje najviše i šire.