Srpski litijum može u Evropu sa "Zelenim pasošem": Johana Bernsel, portparolka EK o projektu "Jadar" i stavu Brisela

Hoće li nas "Rio Tinto" potrovati kopanjem litijuma u okolini Loznice? Ovo je pitanje od milion dolara oko kojeg se u Srbiji, poslednjih godina, lome koplja u političkoj areni. Iz Brisela kažu da neće, jer ako Projekat "Jadar" ne bude rađen po najvišim ekološkim standardima, litijum iz Srbije neće moći da se prodaje u Evropskoj uniji, koja je najzainteresovaniji kupac ove kritične sirovine. Brisel svakako neće dozvoliti prodaju, ako se rudarenjem prekrše najstroža ekološka pravila.

Ovo je u najkraćem stav koji prenosi Johana Bernsel, portparolka Evropske komisije za unutrašnje tržište, industriju odbrane, svemir, obrazovanje, mlade, sport i kulturu. Ona je za "Novosti" odgovorila na pitanje kako briselska birokratija gleda na jedno od najvažijih pitanja ekološke, ali i ekonomske budućnosti Srbije.

Na pitanje kakav je stav EK o Projektu "Jadar" u Srbiji, posebno u pogledu zaštite životne sredine, Bernselova odgovara:

- Projekat "Jadar" je investicioni projekat privatnog investitora. Na nacionalnim vladama je da donose odluke o određenim industrijskim projektima i stvaraju ekonomske prilike - precizira naša sagovornica. - Evropska unija očekuje da zemlje kandidati zasnivaju svoje odluke na važećem regulatornom okviru i praksama usklađenim sa ekološkim pravilima EU, posebno u oblasti upravljanja otpadom i vodama i učešća javnosti u procesu donošenja odluka.

Na pitanje kakva je perspektiva projekata otvaranja litijuma i drugih kritičnih sirovina u EU i da li postoje indicije kada bi prvi rudnik mogao biti otvoren na osnovu CRMA (Zakona o kritičnim sirovinama), Bernselova kaže:

- Litijum je materijal od suštinskog značaja za proizvodnju baterija i stoga od suštinske važnosti za uspešnu transformaciju automobilske industrije. Smatra se strateškom sirovinom prema novom zakonu o kritičnim sirovinama. Od 2020. godine, nakon komunikacije o kritičnim sirovinama, Komisija, zajedno sa državama članicama, prati održive ili potencijalno održive projekte koji se odnose na kritične sirovine u EU.

Koliko trenutno takvih projekata postoji na teritoriji EU?

- Postoje litijumski projekti u različitim fazama zrelosti u određenom broju država članica, naročito u Austriji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Irskoj, Portugaliji, Španiji i Švedskoj.

Sagovornica "Novosti" na pitanje kada očekuje da se otklone "pravne prepreke za trgovinsko partnerstvo EU-Srbija" u vezi sa litijumom, odnosno drugim kritičnim sirovinama koje su pominjane u izjavama EU zvaničnika i o kakvim preprekama je reč, kaže:

- Nisu mi poznate izjave koje se odnose na pravne prepreke. Potpisivanje pisma o namerama 22. septembra 2023. o strateškom partnerstvu između EU i Srbije o kritičnim sirovinama i baterijama predstavljalo je važan korak ka stvaranju održivog i konkurentnog ekosistema elektronske mobilnosti u Srbiji. Na osnovu Pisma o namerama, Komisija predlaže uspostavljanje protokola o saglasnosti između EU i Srbije kojim se uspostavlja strateško partnerstvo o održivim sirovinama, lancima vrednosti baterija i električnim vozilima.

Ohrabrenje da bi Projekat "Jadar" zaista bio ekološki prihvatljiv, čak i za puritance iz briselske birokratije je i nedavna izjava evropskog komesara za "Zeleni plan" Maroša Šefčoviča, koji je potvrdio da se može očekivati zvanično trgovinsko partnerstvo za snabdevanje EU kritičnim sirovinama iz Srbije. On je potvrdio da su pregovori ušli u završnu fazu. Naime, EU i Srbija su prošlog septembra potpisale pismo o namerama za jačanje i proširenje saradnje, upravo na kritičnim lancima snabdevanja.

Zvaničan stav EK je da je saradnja sa Srbijom deo širih napora EU da osigura pristup kritičnim sirovinama, od kojih će zavisiti zelena i digitalna tranzicija Starog kontinenta, ali i konkurentnost evropske ekonomije.

Pre nekoliko dana, "Rio Tinto" je objavio radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje, kako stoji u dokumentima, potvrđuju da se taj projekat može bezbedno realizovati u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Srbije i Evropske unije.

U kompaniji se nadaju da će ovi dokumenti otvoriti argumentovanu javnu raspravu o planiranom podzemnom rudniku litijuma i borata, koji Srbiji može da donese veliku ekonomsku korist i svrsta je među države koje će odigrati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji.

Ovi nacrti studija su zasnovani na istraživanjima koja je sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Rezultati naučnih istraživanja pokazuju da se Projekat "Jadar" može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših domaćih i međunarodnih standarda zaštite životne sredine.

Nacrti objavljenih studija rezultat su ukupno šest i po godina rada. Rad na studijama počeo je prikupljanjem podataka o početnom stanju, nakon čega je sprovedeno više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke. Nacrti studija su sveobuhvatni i zasnovani su na obimnim podacima koji omogućavaju precizne zaključke o potencijalnim uticajima na životnu sredinu i odgovarajućim merama zaštite. Objavljivanje nacrta studija na 2.000 stranica, sa pratećim objašnjenjima, ne predstavlja početak zvaničnog postupka procene uticaja na životnu sredinu koji predviđa zakon Republike Srbije.

Ove studije, ali i stav Evropske komisije, trebalo bi da budu ohrabrenje za realizaciju Projekta "Jadar". Stav akademske zajednice je izuzetno bitan, ali možda je ključan stav Brisela, koji poručuje da nema prodaje litijuma ako se ne poštuju najviši ekološki standardi. U svetu u kojem kompanije jure za zaradom, teško je verovati da bi neko "bacio" ogroman novac na projekat koji ne može da mu se isplati. U ovom slučaju, što bi neko kopao rudu koju nema kome da proda? 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.