Ulažu 2,5 milijardi evra u rudarenje litijuma! EU podstiče otvaranje rudnika strateških minerala

Italija, Nemačka i Francuska, tri najjače evropske ekonomije, predstavile su svoje investicione planove kojima žele da osiguraju snabdevanje kritičnim sirovinama

Nemačka, Francuska i Italija najavile su osnivanje nacionalnih fondova za ulaganje u kritične sirovine. Na Samitu o sirovinama, koji je sredinom maja održan u Briselu, tri najjače ekonomije predstavile su svoje investicione planove kojima žele da osiguraju snabdevanje kritičnim sirovinama kao što su litijum i bakar. Nameravaju da ulože 2,5 milijardi evra državnog novca u Fond za sirovine, koji će svaka od ovih zemalja pojedinačno formirati i pozivaju privatne investitore da daju svoj doprinos.

Očekuje se da će sredstva biti na raspolaganju do leta i biće primarno usmerena na rudarske operacije na domaćem terenu, preradu i reciklažu kako bi se osiguralo stabilno snabdevanje sirovinama koje su od strateškog značaja za energetsku i digitalnu tranziciju.

Zavisnost od Kine

Investicioni planovi odnose se na više od 30 kritičnih minerala identifikovanih u Zakonu o kritičnim sirovinama EU, koji je stupio na snagu, a najviše će biti usmereni na litijum, bakar i metale retke zemlje koji su neophodni za proizvodnju baterija i u odbrambenoj industriji.
Zakon (The Critical Raw Materials Act-CRMA) koji je Brisel usvojio 18. marta ove godine formalno je stupio na snagu, a donet je s ciljem da osigura raznovrsnu, sigurnu i održivu nabavku kritičnih sirovina za industriju Evropske unije.

Foto: Shutterstock

Cilj je da se smanji zavisnost EU od Kine i drugih zemalja u pogledu snabdevanja ključnim mineralima. Ključna stavka Zakona predviđa da EU do 2030. mora da pokrije najmanje 10 odsto svojih potreba za kritičnim sirovinama iz rudnika na teritoriji zemalja članica. Sve zemlje članice su obavezane da sprovedu sopstvena geološka istraživanja i mapiraju potencijalna nova nalazišta.
Odgovarajući na pitanje da li će tri fonda biti jedan drugom konkurencija, predstavnici ovih zemalja su odgovorili da, kad su u pitanju kritične sirovine, nema mesta takmičenju, već samo saradnji.

Najnovija dešavanja oko litijuma ne samo u Evropi već i u Americi, koja takođe podstiče otvaranje rudnika na svojoj teritoriji, ponovo su dovela u žižu projekat "Jadar", jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi, koji je početkom 2022. obustavljen usled protivljenja dela javnosti.

Velika dobit

Planirana investicija iznosila bi 2,55 milijardi evra, što bi bila jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. Zagovornici projekta ističu da bi on privukao i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije kreirale bi više od 20.000 poslova u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja.

Procenjuje se da bi država prihodovala preko 180 miliona evra godišnje samo od poreza i rudne rente, dok bi indirektni prihodi bili daleko veći.

Foto: Shutterstock

Predstavnici kompanije "Rio Tinto" više puta su ponovili da je "Jadar" planiran kao podzemni rudnik, uz primenu najsavremenijih tehnoloških rešenja i mera zaštite životne sredine. Takođe, ističu da ako litijum iz Srbije ne bude proizveden uz poštovanje najviših ekoloških standarda, neće moći ni da se prodaje u EU jer Evropa uvodi baterijski pasoš, koji će sadržati podatke o poreklu i održivosti materijala koji se koriste u procesu proizvodnje baterija za električna vozila.