Pet "velikih" u trci za gradnju hotela za Ekspo: Šta moraju da ispune za državne subvencije

Da bi povećala smeštajne kapacitete za EXPO, jer su postojećih 119 hotela nedovoljni za bar 2,6 miliona posetilaca ove manifestacije, Vlada Srbije donela je odluku da se subvencionišu investitori u Beogradskom okrugu, a prema saznanjima Blica do sada je interesovanje za ovaj vid pomoći iskazalo pet kompanija koje planiraju da ulože oko 165 miliona evra.

Ta pomoć je 20 odsto od vrednosti predviđenog ulaganja u hotele sa tri ili više zvezdica koji imaju najmanje 50 smeštajnih jedinica, s tim da je novac predviđen kako za izgradnju novih tako i i rekonstrukciju već postojećih. Osnov za bespovratnu pomoć države za hotelijere sa područja Beograda omogućena je novembra prošle godine kada je izmenjena Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u hotelski smeštaj koja je bila vezana samo za banjski turizam.

Njenim proširenjem za državne pare sada mogu da konkurišu projekti čija je minimalne vrednosti ulaganja u materijalna i nematerijalna sredstva pet miliona evra dok za rekonstrukciju taj iznos je dva.

Na ovakav korak vlast se odlučila kako bi motivisala buduće investitore u hotelijerstvu jer je jasno da postojeći kapaciteti od 119 kategorisanih hotela sa nešto više od 7.600 smeštajnih jedinica, odnosno 10.580 kreveta, su nedovoljni i za 1.400.000 turista, koliko ih je prestonicu posetilo u 2023. Pošto se procenjuje da bi EXPO trebalo da poseti najmanje 2,6 miliona turiste, vlast traži način da se do decembra 2026. godine izgradi bar još toliko smeštajnih kapaciteta.

Jedan od njih su i ove bespovratne pare, međutim, iako je reč o značajnom podsticaju, do sada se prijavilo samo pet investitora. Ipak, u Nemanjinoj 11 navode da razloga za brigu nema jer očekuju da će se prijaviti značajno veći broj hotelijera do 31. decembra ove godine, kada se konkurs završava. Te prijave se podnose Razvojnoj agenciji Srbije (RAS), koja je za Blic Biznis i potvrdila saznanja da je do sada samo pet investitora ušlo u proceduru za dobijanje državnih para.
- U trenutku izrade ovog odgovora, Agencija aktivno radi na upitima 5 ulagača koji bi, prema svojim poslovnim idejama, trebalo da ulože nešto preko 164,5 miliona evra, s tim da odluka o realizaciji i visini ulaganja zavisi isključivo od ulagača. Što se tiče procedure, ulagač, domaće ili strano privredno društvo, podnosi prijavu RAS-u a Odluku o dodeli sredstava podsticaja donosi Savet za ekonomski razvoj. Nakon toga ugovor s korisnikom sredstava zaključuje Ministarstvo privrede - kažu u RAS-u.

Na pitanje kakve su obaveze investitora i ko može za subvencije da konkuriše iz RAS-a odgovaraju:

- Korisnik podsticaja je dužan da za realizaciju investicionog projekta obezbedi učešće od najmanje 25 odsto opravdanih troškova iz sopstvenih sredstava ili iz drugih izvora koji ne sadrže državnu pomoć. Sredstva za ulaganja u Beogradski region mogu biti dodeljena ako se direktno ulaganje održi na istoj lokaciji u jedinici lokalne samouprave u periodu od najmanje pet godina nakon realizacije investicionog projekta, kao i da se u tom periodu održi kategorija hotela. Ovu pomoć ne mogu da dobiju privredna društva koja imaju teškoće u smislu dospelih a neizmirene obaveze po osnovu poreza, kao i ona u kojima Republika, pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće. Pored njih tu su i privredna društva koja su u obavezi povraćaja državne pomoći kao i ona sa kojima je raskinut ugovor o dodeli sredstava podsticaja, osim u slučaju sporazumnog raskida ugovora.

Foto: Foto: Printscreen/TV Pink

 

Iz RAS-a ne žele da otkrivaju kojih je to pet hotelijera podnelo zahtev za subvencije ali je jasno, ako je suditi po visini ulaganja od 164,5 mil EUR, da je reč o velikim kako domaćim tako i stranim. Oni koji pak još nisu aplicirali za ove državne pare, a spadaju u velike, svakako je i Zoran Matijević, čija je kompanija za 25 miliona evra nedavno kupila hotel Slaviju.
- Mi smo u izradi projekata za renoviranje i zainteresovani smo za subvencije države i konkurisaćemo za ovaj novac. Naravno, pod uslovom da ispunjavamo uslove. Ako slučajno ih ne ispunimo, naći ćemo način da renoviramo hotel do EXPA - kaže Matijević za NIN.
I Ivan Vitorović, izvršni direktor, Mona Hotel Management d.o.o. kaže da će konkurisati za ovaj državni novac.
- Nismo još zvanično podneli dokumentaciju ali je prikupljamo i pokušaćemo da dobijemo novac za nove investicije. Ovakva šansa se ne propušta jer su uslovi izuzetno dobri a ovi podsticaji su velika prilika da hotelijeri povećaju kako svoje tako i kapacitete grada - kaže Vitorović.
Uslovi jesu dobri, međutim iz RAS-a kažu da ako se ne ispune u predviđenom roku, novac mora da se vrati.

Foto: Foto: Printscreen/TV Pink

 

- U slučaju neispunjenja ugovornih obaveza ili delimičnog ispunjenja Ministarstvo privrede može da, po osnovu izdatih bankarskih garancija i blanko solo menica, naplati sredstva do visine iznosa isplaćenih sredstava i propisane zakonske zatezne kamate - navode u RAS-u.
Potencijalni učesnici izložbe iz mnogih država, pored uslova vezanih za samu izložbu, posebno interesovanje izražavaju za smeštajne kapacitete Beograda. To navodi i Miluša Okiljević, partner u advokatskoj kancelariji koja je dobila posao savetodavnih usluga sa Međunarodnim birom za izložbe ("BIE").

- Organizator manifestacije će formirati centar, tzv. "one-stop-shop", u kome će učesnici moći da podnesu bilo koju vrstu zahteva na jednom mestu. Posebno interesovanje učesnika vezano je za smeštajne kapacitete, koji nedostaju Beogradu, zbog čega je država vrlo brzo odreagovala i uvela podsticaje. Doneta je Uredba koja podrazumeva subvencije za projekte ulaganja u hotele sa tri ili više zvezdica koji ima minimum 50 smeštajnih jedinica, s tim da se sredstva dodeljuju i za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih hotela. Ta mera je veoma važna i smatram da će uspeti da sadašnji nedostatak smeštajnih kapaciteta značajno popravi - objašnjava Okiljević.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.