Danas je sveti mučenik Emilijan: Izgovorite ovih 16 reči i desiće se čudo

Srpska pravoslavna crkva danas slavi i Svetog mučenika Emilijana, Prepodobnog Pamva, Pajsija i Isaiju, te Jovana mnogostradalnog.

Jakint je bio dvoranin cara Trajana i potajni hrišćanin. Jednom kada je car Trajan sa svim dvoranima svečano svečano prinosio žrtve idolima, Jakint izostade od ove svečanosti. Zato je bio optužen i pred cara na sud izveden.

Car ga je savetovao da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima. Ali Jakint je ostao tvrd kao dijamant, i rekao caru čuvene reči: "ja sam hrišćanin, Hrista poštujem, Njemu se klanjam, i Njemu prinosim na žrtvu živu sebe samog". Ove svoje nepokolebljive vere i mnogi su Srbi tokom vekova stradali.

Izbijen, popljuvan, sastrugan, ovaj sveti mučenik bi bačen u tamnicu. Po carevoj naredbi ništa mu ne davahu za jelo osim idolskih žrtvoprinosa. No Jakint to ne hte jesti, i posle 8 dana umre u tamnici.

Foto: Tanjug

Prema hrišćanskoj tradiciji nakon njegove smrti tamničari su videli dva svetla anđela u tamnici. Jedan je pokrivao telo mučenika svojom svetlom odećom, a drugi je polagao divan venac na njegovu glavu.

Jakint Cezarejski je preminuo 108. godine.

Mučenik Tvoj Gospode, Jakint, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

Sveti mučenik Emilijan

U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane.

No ne nađe ni jednog jedinog. Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole.

Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: "ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?"

Prijavi se, dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: "Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima."

Tada sudija naredi da ga šibaju, i posle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18. jula (po starom kalendaru) 362. god.