Čuvajte se, stiže nam "Haron"! Srbija opet na udaru toplotnog talasa, lane 500 ljudi umrlo od vrućine u našoj zemlji!

Toplotni talasi su, usled klimatskih promena, postali vanredni javno-zdravstveni problem, navodi dr Ivana Sotirović sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. Dok se njihove zdravstvene posledice još uvek istražuju, moramo biti spremni da se zaštitimo – i kao pojedinci i kao društvo. Velike vrućine polako postaju jedan od vodećih uzroka smrti povezan sa nepovoljnim vremenskim prilikama.

Po poznatoj studiji objavljenoj prošle godine, a koja se odnosila na (tada) rekordno leto 2022. godine u Evropi, od posledica vrućina je, između 30. maja i 4. septembra 2022. godine u Evropi život izgubilo preko 61.000 ljudi.

Od vrućine prošle godine umrlo više od 570 ljudi

U Srbiji, procenjeni broj žrtava bio je 574, od čega su većinu činile žene. Ali posledice vrućina ne mere se samo smrtima. Pored povećanog mortaliteta, toplotni ekstremi se povezuju i sa učestalijim posetama službama hitne zdravstvene nege i prijemima u bolnicu, nepovoljnim ishodima trudnoće i porođaja, kao i sa velikim povećanjem troškova zdravstvene zaštite.

- Drugi efekti koje statistički podaci beleže su povećan broj sportskih oboljenja i povreda, kao i pojava negativnih psiholoških efekata na pojedince. S obzirom na to da je, tokom toplotnog talasa, ekstremnim temperaturama na čitavom području zahvaćena jedna velika populacija u kratkom vremenskom periodu, posledice toplotnog talasa predstavljaju svojevrsnu javno-zdravstvenu vanrednu situaciju i rezultiraju kaskadnim socio-ekonomskim posledicama - napominje Sotirovski.

Foto: freepik

Šta se dešava našem telu na ekstremnim temperaturama?

Ekstremna vrućina ima sposobnost da onesposobi naše prirodne linije odbrane od toplote – od kože do krvnih sudova.

- Toplota može uticati na zdravlje kroz različite direktne i indirektne mehanizme. Naš organizam je evoluirao da najbolje radi u opsegu 36,5 – 36,9 stepeni. U zdravim uslovima, telo taj opseg održava termoregulacijom, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili pustinji. Mozak i drugi organi sarađuju zajedno na tom zadatku. Ali kada je telo izloženo ekstremnim temperaturama tokom dužeg perioda, ono gubi sposobnost kompenzacije, i postepeno svi mehanizmi koji su nam bili podrška, počinju da iščezavaju - objašnjava stručnjak.

Naime, ljudsko telo konstantno pokušava da se oslobodi toplote koja je stvorena kao rezultat metabolizma u prirodnim, fiziološkim uslovima. Taj proces se odigrava stalnim emitovanjem toplote u spoljni svet preko kože, disanjem i znojenjem.

- Produženi periodi dnevnih i noćnih povišenih temperatura stvaraju kumulativni stres na ljudsko telo - kaže dr Ivana Sotirović.

Foto: Shuterstock

Nemogućnost oslobađanja te toplote usled različitih faktora okoline kao što su povišena spoljna temperatura, visoka vlažnost, slab vetar, odeća koja stvara prepreku blagovremenom gubitku toplote, predstavljaju zajedno kombinaciju koja dovodi do povećanja temperature tela i uslova za pojavu toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.

Krvni sudovi će reagovati na ovaj toplotni stres preraspodelom krvi prema koži (tzv. vazodilatacijom), radi poboljšanog prenosa toplote od mišića do kože i spoljašnje sredine, i povećanim lučenjem znoja koji hladi telo, a potom isparava i uklanja toplotu.

Hipotalamus, smešten u mozgu, kontroliše ove funkcije, primajući informacije od temperaturnih senzora na koži. Međutim, ovi regulatorni odgovori zahtevaju od srca da pumpa jače i brže, povećavajući potrebu srčanog mišića za kiseonikom, što za ljude sa već postojećim kardiološkim oboljenjima može biti pogubna kombinacija, potencijalno uzrokujući ishemiju srca, infarkt i kardiovaskularni kolaps.

Foto: Shuterstock

Šta raditi tokom vrućina?

Svetska zdravstvena organizacija ima niz preporuka za zaštitu tokom ekstremnih vrućina, uključujući:

* Ukoliko ne možete da rashladite svoj dom, provedite 2-3 sata tokom dana na rashlađenom javnom mestu
* Koristite električne ventilatore samo kada su temperature ispod 40 stepeni. Na temperaturama iznad 40 stepeni ventilatori će zagrejati telo.
*Ako koristite klima-uređaj, podesite termostat na 27 stepeni i uključite električni ventilator – ovo će učiniti da se soba oseća hladnije za 4 stepena. Takođe može da uštedi i do 70 odsto na vašem računu za struju za hlađenje.
* Potencijalno je u dvorištu u hladu, i senci drveća niža temperatura nego unutra.
* Nikada ne pokrivajte kolica za bebe suvom tkaninom – zbog toga je u kolicima toplije. Umesto toga, koristite mokru, tanku krpu i ponovo je navlažite po potrebi da snizite temperaturu. Kombinujte sa prenosivim ventilatorom za još bolje hlađenje.

U najvećem riziku od toplotnog udara, pored hronično bolesnih, starih, dece i trudnica, posebno su ugroženi i radnici na otvorenom.