Stiže nova pomoć države za mlade! Evo ko ima prava na 5.000 dinara 9 meseci, a ko i više od toga

Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić ponovila je danas da je kroz nedavno raspisane konkurse za učenike i poslodavce u sistemu dualnog obrazovanja država odlučila da podrži mlade koji se školuju po tom sistemu, kao i da privrednicima omogući da više učestvuju u ovom profilu obrazovanja.

- Država je odlučila da podrži mlade koji se školuju po dualnom modelu obrazovanja, upravo za one profile za koje smo procenili da su deficitarni, zajedno sa našim partnerima, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Privrednom komorom Srbije - rekla je ona.

Navela je da je prva dva konkursa raspisala Kancelarija za dualno obrazovanje i da je prvi konkurs namenjen učenicima koji su se upisali na profile za dualno obrazovanje u deficitarnim zanimanjima i koji će imati pravo da ostvare stipendiju u trajanju od 9 meseci svake godine za vreme svog formalnog školovanja, u iznosu od 5.000 dinara.

- Oni će po prvi put kao mladi ljudi sa 15,16 godina, kada se upišu na svoje školovanje, imati priliku da otvore svoje račune u Poštanskoj štedionici i da vide neku valorizaciju svoje posvećenosti u procesu učenja kroz rad i u kompanijama. Da mogu da preko one zagarantovane sume koju dobijaju od privrednika u iznosu od 70 odsto od minimalne cene rada, ostvaruju svakog meseca i 5.000 dinara stipendije koju finansira država, odnosno Vlada Republike Srbije - rekla je Grujić.

Foto: Shutterstock

Drugi konkurs namenjen privrednicima.

Navela je da je drugi konkurs namenjen privrednicima, pre svega domaćoj privredi, malim i mikro preduzećima, koja imaju već dugo godina inicijativu da primaju odredjeni broj učenika, ali u skladu sa svojim poslovanjem ne mogu veći broj od onoga što bi hteli i istakla je da je sada konkursom obezbeđeno refundiranje sredstava u iznosu do 50 odsto.

Treći konkurs za mikro, mala i srednja preduzeća.

- I treći konkurs, javni poziv, raspisalo je Ministarstvo privrede u iznosu od 50 miliona dinara, koji pokriva mikro, mala i srednja preduzeća, za sve učenike koji su u dualnom obrazovanju. Radi se o kompanijama koje su dugi niz godina partneri, koje su svesne koliko ovakav jedan sistem može da doprinese, ne samo održivosti nego i unapređenju proizvodnje u njihovim kompanijama, kako bi možda naredne školske godine ostali u sistemu dualnog obrazovanja i pokazali da su društveno odgovorne kompanije - rekla je Grujić.

Da li postoji mogućnost da učenici izgube prava na novčanu pomoć?

Na pitanje da li postoji mogućnost da učenici izgube prava na novčanu pomoć, Grujić kaže da postoji i da je to definisano Uredbom o finansiranju u deficitarnim zanimanjima i da se odnosi na učenike koji ne vide benefit ovakvog sistema školovanja, ali je i izrazila nadu da ove kaznene odredbe neće biti aktivne i da su učenici i te kako zainteresovani za ovaj model, čim su se opredelili.

Foto: Shutterstock

Na pitanje ko može da se prijavi na konkurs Kancelarije koji se odnosi na privrednike, Grujić je podsetila da se konkurs odnosi na 28 deficitarnih zanimanja i da samo privrednici, mala i mikro preduzeća koji su ove godine primili učenike i opredelili se za ta deficitarna zanimanja mogu da se prijave na konkurs.

- A na drugi konkurs za javni poziv koji je raspisalo Ministarstvo privrede mogu da se jave svi privrednici koji su u sistemu dualnog obrazovanja - mikro, mala i srednja preduzeća - rekla je Grujić.

Ocenila je da se sa ova dva konkursa pokriva sufinansiranje u dualnom obrazovanju, postiže dalji razvoj privrede i pokreće inicijativa učenicima da se što više opredeljuju za ovaj model.

- Zbog toga što smo sigurni, da onog trenutka kada oni imaju svest o značaju sticanja i znanja i veština, da mogu aktivno i vrlo brzo da dođu do svog karijernog puta - rekla je Grujić.

Navela je da interesovanje učenika za upis prvog razreda u profilima dualnog obrazovne raste iz godine u godinu, kao i da je zainteresovanost privrede da učestvuju u tome porasla 30 odsto više, nego u odnosu na prethodne godine, i da sada postoji preko 1.150 zainteresovanih kompanija.

- Od 3.800 učenika koliko su kompanije zahtevale ove školske godine, mi smo upisali oko 3.400 učenika, znači da je odziv jako dobar. Tamo gde nismo zadovoljni, to je prepoznatljivost trogodišnjih profila od strane učenika ali i njihovih roditelja. Ne prepoznaju da su oni veoma značajni i da mogu učenici od toga dostojanstveno i lepo da žive, ako se opredele za taj karijerni put. Zbog toga smo i doneli odluku, da Vlada Republike Srbije da veliku podršku kroz ove konkurse - rekla je Grujić.

Foto: printscreen

Navela je da raste i broj škola koje učestvuju u projektima dulanog obrazovanja i da sada postoji 211 škola u sistemu.

- Taj broj škola je narastajući, što znači da je ovaj sistem dualnog obrazovanja utemeljen i da je to jedna nova platforma koja sigurno nudi inicijativu učenicima da na ovaj način kada stiču i znanja i veštine, mogu da imaju uspešnu karijeru i da kod njih stimulišemo celoživotno učenje - rekla je Grujić.

Upitana koji su dalje izazovi za razvoj dualnog obrazovanja, Grujić kaže da snaga svakog društva leži u obrazovanom pojedincu i da je platforma dualnog obrazovanja uvedena kao delotvorna platforma u vremenu u kome žive mladi i stiču funkcionalna znanja, tako što borave u realnom radnom okruženju.

- Ono čime mi danas moramo da se rukovodimo, to je zapravo brzina transfera znanja, koja sustiže savremeni i tehnološki razvoj kroz programe, da možemo taj transfer znanja mladima da ponudimo što pre, uz osiguranje kvaliteta - rekla je ona.

Dodaje da je novina inicijativa da se uvede i neformalno obrazovanje u sistem formalnog obrazovanja i da mladi na kraju školske godine, pored diplome, mogu da dobiju i sertifikate, da su prošli različite tipove obuka za vreme koje su proveli u školama.

Objasnila je da se mnogi mladi ljudi opredeljuju da budu konobari i trgovci i da je obaveza države da se svima njima, koji stiču te kompetencije, omogući da kroz obuke dobiju te sertifikate.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.