Vek litijuma: Kako Srbija može da profitira narednih 40 godina?

Ako naučne studije potvrde da se rudnik litijuma može otvoriti bez ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi, što je zakonski uslov za realizaciju projekta „Jadar“, Srbiji predstoji višedecenijski ekonomski napredak.

Dugoročne koristi uključuju ne samo porast izvoza i otvaranje potencijalno više od 20.000 novih radnih mesta, već i razvoj domaće industrije, inovacija i stabilan priliv u državni budžet tokom najmanje četiri decenije, zaključak je  stručnjaka koji su radili studiju procene ekonomskog uticaja. 

Preobražaj počinje u fazi izgradnje  

Sa investicijom od preko 2,55 milijardi evra, što je gotovo 4% srpskog BDP-a, projekat „Jadar“ bi već u fazi izgradnje predstavljao ogroman ekonomski podsticaj. Izgradnja rudnika, procesnog postrojenja i deponije industrijskog otpada trajala bi oko četiri godine, donoseći neposredni prvi talas koristi. Predviđa se da bi bilo otvoreno 3.500 radnih mesta sa punim radnim vremenom. U ovoj fazi, projekat bi, pored plata, najviše trošio na dobavljače opreme i pružaoce tehničkih i inženjerskih usluga. Tu se otvara širok spektar prilika za srpske firme kada je reč o nabavkama materijala i usluga. Od 300 miliona evra godišnje, koliko je predviđeno za nabavke, minimalno 70% bi se trošilo na lokalne dobavljače.

Kada rudnik i fabrika postrojenje postanu operativni, počela bi naredna faza ekonomskog preobražaja Srbije. Na projektu bi narednih 40-tak godina bilo stalno angažovano 1.300 zaposlenih sa primanjima iznad prosečnih. U periodu povećanja proizvodnje otvara se dodatni prostor za angažovanje lokalnih  dobavljača. Po dobro poznatoj formuli da jedno radno mestu u rudarstvu otvara još nekoliko dodatnih, predviđa se da će doći do otvaranja još oko 3.300 dodatnih radnih mesta u firmama koje su ili dobavljači ili odgovaraju na povećanu potrošačku potražnju, poput stanovanja i snabdevanja.

Foto: Shutterstock

 

Milijardu evra prihoda godišnje

Na osnovu predviđanja iz ekonomske studije, projekat bi ostvarivao neto prihod od preko milijardu evra svake godine. Prihodi u budžet procenjeni su na  preko 180 miliona evra godišnje samo na ime poreza i rudne rente. Procene su bazirane na pretpostavljenoj dugoročnoj ceni litijum karbonata od 15.600 američkih dolara po toni i borne kiseline od 614 američkih dolara po toni. 
Sa dodatnih 3% u ukupnom sadašnjem izvozu Srbije od godišnjih prihoda Projekta, „Jadar“ bi lako postao najveći izvoznik u Srbiji i veoma važan izvor prihoda sa međunarodnog tržišta. Imajući u vidu da Srbija trenutno beleži trgovinski deficit, ovo bi moglo da predstavlja značajan podsticaj za makroekonomsku stabilnost Srbije, navodi se u studiji Ergo Strategy Group.
Dugoročno gledano, pored direktnog doprinosa od 695 miliona evra srpskom BDP-u, puni doprinos ekonomskom rastu osetio bi se i na lokalnom i na državnom nivou kroz indirektne uticaje (angažovanje lokalnih dobavljača), a posebno kroz dodatne uticaje projekta (zaposleni na projektu i kod dobavljača trošiće plate u Srbiji).

Ukupan doprinos srpskoj privredi procenjuje se na 1,9 milijardi evra, što čini više od 3% trenutnog BDP-a. Kada se dodaju efekti potencijalnog razvoja šireg lanca vrednosti u industriji električnih vozila, Srbija bi mogla povećati BDP za više od 10%.

Predviđa se da bi litijum mogao privući dodatne investicije u povezane industrije, poput proizvođača katoda i baterija za električna vozila, kao i samih e-vozila, čime bi indirektno podržao otvaranje preko 20.000 novih radnih mesta. Na godišnjem nivou, litijum bi mogao da privuče 6,2 milijarde evra direktnih stranih ulaganja, procene su ekonomista koji su radili studiju procene uticaja.

Sve u svemu, ovo nije projekat koji donosi kratkotrajni profit. „Jadar“ bi decenijama osiguravao ekonomski prosperitet, stavljajući Srbiju u poziciju jednog od ključnih igrača na globalnom tržištu kritičnih sirovina. O litijumu kao ekonomskoj šansi koja se ne propušta nedavno je ponovo govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– To je naša nasušna potreba u ekonomskom smislu, jer ćemo time podići zemlju i napraviti kvantni skok, napredovali bismo brže ako to uradimo,“ rekao je predsednik na Javnom servisu i poručio da veruje našim stručnjacima, ekspertima i ljudima koji „proveravaju svaki potez i papir koji stigne i koji će, na kraju krajeva, donositi odluku“. 

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.