Ogromna zarada bankara na raznim uslugama za samo godinu dana! Banke nas na provizijama odrale za 660 miliona evra

Banke koje posluju u Srbiji su samo od provizija za razne usluge i naknada u 2023. zaradile čak 660 miliona evra, a u poslednje četiri godine skoro dve milijarde evra! Zanimljivo je da dve trećine čini zarada od naknada i to u godini kada je Narodna banka Srbije donela odluku o zamrzavanju poskupljenja ovih bankarskih usluga.

Ako se ima u vidu da je njihov ukupan profit lane bio milijardu evra, to znači da osnovni posao banaka više nije kreditiranje, kako kažu stručnjaci. 

Prema zvaničnom izveštaju Agencije za privredne registre (APR), banke su u poslednjem finansijskom izveštaju za 2023, samo od naknada i provizija zaradile 660 miliona evra, dok je u 2022. godini to iznosilo 573,3 miliona evra.

Dakle, u 2022. godini je taj profit bio manji za skoro 100 miliona evra, pa je jasno koliko godišnje raste njihova zarada po ovom osnovu.

Podsetimo i da je Narodna banka Srbije već pokušavala da ograniči samovolju banaka, pa su tako od 1. septembra 2022. do 1. septembra 2023. za 30 odsto bile snižene naknade, odnosno vraćane na nivo od 1. januara 2021. Čim je taj dogovor prestao da važi, pojedine banke su podigle ove naknade.

Zbog ovoga se sa pravom postavlja pitanje, koliko će građanima pomoći ograničavanje maksimalnih kamatnih stopa koje se najavljuje, kada banke svaki svoj potencijalni gubitak na jednoj strani, nadoknađuju na drugoj podižući cene svojih usluga. 

Krediti nisu primarni

I sami finansijski stručnjaci navode da zbog ovako visoke zarade, odobravanje kredita više nije glavni posao banaka. 

Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" kaže za Informer da je očigledno da poslednjih nekoliko godina primarni bankarski posao nije plasiranje kredita.

- Očigledno da im je sada primarni posao prodaja magle i napalata provizija i naknada koje su često fantomske i koje nemaju realnog utemeljenja u smislu da je zauzvrat korisniku pružena neka usluga. To je jedan od retkih biznisa gde se od građanina nešto naplaćuje, a ne pruža mu se usluga - ističe Gavrilović.

Kao primer takve usluge koja to nije on navodi održavanje računa.

- Kako ga održavaju, šta mu rade? Kada je u pitanju e-bankarstvo, korisnik upotrebljava svoj telefon, uradi sav njihov posao, i na kraju mu naplate. Pri tom su sebi smanjili trošak otpuštanjem zaposlenih. To je raj za banke - objašnjava Gavrilović.

Prema njegovom mišljenju, ograničavanje kamatnih stopa koje će biti regulisano donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finanijskih usluga, nema previše smisla bez regulisanja provizija i naknada, jer banke tu ostvaruju najveću zaradu. 

Birajte osnovni paket

Finasijski konsultant Vladimir Vasić međutim kaže da je uobičajena praksa da banke oko 80 odsto svojih prihoda ostvaruju od kamata.

- Oko 20 procenata prihoda je po drugom osnovu, od provizija i naknada. Kada je u pitanju održavanje računa, građani imaju mogućnost da se opredele za osnovi paket koji košta 150 dinara i sadrži bazične elemente, to svaka banka mora da ponudi - zaključuje Vasić.
 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.