Nalazi su bili loši, porodica je teško podnela! Pobedio rak testisa, pa dobio dvoje dece: Dejanova priča potvrđuje da se čuda dešavaju

Dejan Veličkov je 2011. godine, sa nepunih 30 godina saznao da boluje od raka testisa. Susreo se sa operacijom, hemoterapijama, ali i saznanjem da možda nikada neće moći da ostvari potomstvo.

Porodica Veličkov iz Surdulice primer je da život nema pravila, kao i da samo borba i vera, mogu pomoći čoveku u borbi za život.

Dejan je, nakon uočene bolesti prošao maratonski poduhvat lečenja karcinoma, prelazeći iz jedne godine u drugu.

- Avgusta 2010. godine opipao sam izraslinu u testisu. Bila je nepravilnog oblika, veličine manjeg lešnika. Ništa nije bolelo, pa sam mislio da je neka upala i da će sama od sebe proći. Već sam bio oženjen, ali decu još nisam imao - počinje Dejan svoju priču.

Kako kaže, tome nije pridavao značaja, pa se lekaru obratio tek februara 2011. kada je izraslina zahvatila dve trećine testisa. Bila je nepravilnog oblika, kojeg upoređuje sa orahom.

Lekar opšte prakse ga je istog dana uputio kod urologa.

- Ultrazvuk sam morao da uradim privatno, a tumor markeri u to vreme mogli su da se rade samo u bolnici u Vranju. Nakon što sam uradio sve potrebne analize doktor mi je rekao da moram na operaciju i da će nalaz definisati kao tumor, ali da ne mogu sa sigurnošću da znaju da je tumor, dok se izraslina ne odstrani. Ispostavilo se da je tumor maligni i da moram i na hemoterapije - priseća se.

Kako je stanje bilo urgentno, Dejan je operisan u matu iste godine, i to u Vojnoj bolnici u Nišu, prilikom čega mu je testis odstranjen.

Nalaz je poslat na patologiju, a rezultat je ukazivao na maligni tumor, i to kombinaciju dve vrste,  jedan 95 odsto, drugi 5 odsto.  

Foto: Privatna arhiva

- Porodica je to teže podnela od mene. Pre operacije nalazi tumor markera su mi bili deset puta uvećani, nakon operacije dva puta. Konzilijum u niškom Kliničkom centru odredio mi je hemoterapiju - priča Dejan.

Primio je tri ciklusa hemoterapije. Znao je da će mu kosa opasti. Sve to je bilo veći šok za okolinu, nego za njega samog. 

- Više zaboli nego bolest. Međutim, ja sam uvek pozitivno razmišljao, čak i tamo gde sam primao hemoterapiju. U sobi je bilo nas šest pacijenata, ja sam se uvek šalio i bodrio sve. Želeo sam da se taj maraton završi već jednom, da se izlečim i nastavim svoj život dalje. Tokom hemoterapije zbog pada imuniteta, potrebno je da budete izolovani od ljudi, kako ne biste pokupili neki virus, bilo koju infekciju, što odlaže terapije, a samim tim sve to i utiče na tok ishod lečenja - priča Dejan.

Nakon operacije išao je na redovne kontrole, a posle dve godine, doktor je posumnjao da mu se karcinom vratio.

- U Vojnoj bolnici u Nišu uradio sam biopsiju drugog testisa i tražio sam tada da mi urade analize plodnosti u vezi potomstva. Bilo je sve u redu što se tiče karcinoma, ali su mi rekli da možda nikada neću moći da imam decu - kaže nam Dejan, pa dodaje kako su mnogi smatrali da će se on i supruga Milena rastati nakon bolnog saznanja.

- Mi smo i pre moje bolesti i pre braka doneli odluku da, ako neko od nas ne bude mogao da ima dece, da ćemo probati sve sa medicinske strane, ali ako i to ne uspe, da ćemo usvojiti dete - seća se ovaj borac.

Nakon brojnih analiza, došli su do zaključka da je hemoterapija uticala na pokretljivost spermatozoida, pa su mu prepisali vitaminsku terapiju, koja je pozitivno uticala na njegovo stanje.

Ovaj par je dobio dvoje dece, Ignjata i Aleksiju.

Foto: Privatna arhiva

Dejan sada ima 42 godine i izlečen je od raka testisa, a na kontrolama je redovan. Navodi da sa jednim testisom funkcioniše normalno, kao da ima dva.

- Kažu da ste zdrav čovek tek kad prođe deset godina od same hemoterapije. Za sada je sve u redu, videćemo kako će biti. Šta je uzrok raka testisa niko ne može da vam kaže. Ja pre toga nisam imao nikakve poteškoće, udarce i slično, jedino što mogu da kažem da je stres veliki okidač, a ja sam ga u životu imao dosta - objašnjava.

Kako kaže, jug Srbije je dosta bombardovan, i čak trećina Surdulice je bila uništena tokom bombardovanja 1999. godine, pa sve povezuje sa osiromašenim uranijumom.

- Poučen svojim iskustvom sigurno sam četvoro ili petoro mlađih osoba uputio lekaru, gde im je isto otkriven karcinom testisa. To su specifični karcinomi a, kako sam čuo, u 99 odsto slučajeva sumaligni - ukazuje Dejan.

Ljude treba više edukovati u vezi sa karcinomom da bi išli na preventivne preglede i da bi mogli na vreme da se spasu, dodaje on.

- Rak je izlečiv. Nadam se da će moja priča nekome pomoći da se spasi nečiji život. Hoću da kažem i da je Ministarstvo zdravlja u međuvremenu, dosta toga učinilo po pitanju dijagnostike i uslova za lečenje malignih bolesti. Dosta toga je unapređeno, ali i preventiva je veoma važna - kaže Dejan.

On je i jedan od članova novoosnovanog Udruženja pacijenata za borbu protiv raka bešike, prostate, bubrega i testisa „URO TAKT“.

Dejanov otac, Dragan Veličkov, je pre 26 godina, kao policajac u sukobu sa teroristima UČK na Kosovu i Metohiji, ostao bez obe noge. Preživeo je uz nadljudske napore samoga sebe, lekara i porodice, o čemu smo ranije pisali.