Statistika pokazuje strašne brojke! Kako sačuvati i pešake i vozače, da li je ključ u strožim kaznama?

Skoro da nema nedelje da ne stigne vest o makar jednoj strašnoj saobraćajnoj nesreći, u kojoj su stradali mladi ljudi. Šta donose predlozi za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja, ali i kako humaniji dizajn infrastrukture može spasiti živote.

Vukašin Mrđić iz Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju, čiji je sin pre četiri godine poginuo izlazeći iz autobusa u Zemunu, rekao je za RTS da se dugo čekalo na podizanje optužnice, bez obzira na to što su prikupljeni svi dokazi.

- Ceo sudski proces je izgledao tako da smo u prostoriji koja je 'dva sa dva', gde ja bukvalno sedim iza čoveka koji mi je ubio dete. Dosta dugo se čekalo na sama veštačenja, na medicinsko, na saobraćajno, na kombinovana veštačenja - naveo je Mrđić.

Dodao je da je, na samom izricanju presude, čovek koji je ubio njegovo dete izjavio da se "desilo šta se desilo".

- Možete da zamislite meni, kao ocu nastradalog deteta, šta sve prolazi kroz glavu. Prvostepena presuda je bila četiri godine, nakon toga se protivnička strana žalila, Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu apsolutno nije bilo zainteresovano da podnese žalbu na prvostepenu presudu. Nakon toga, sudsko veće Apelacionog suda smanjuje već malu kaznu sa četiri na dve i po godine zatvora u kojoj se navodi, na sve ostale predmete, da se sve odbija, ali da zato što je taj monstrum koji mi je ubio dete porodičan čovek i samo na osnovu te jedne rečenice je njemu kazna preinačena - istakao je Mrđić.

Foto: RINA

 

Dva predloga za izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju

Dva predloga koje je podnelo Udruženje roditelja dece stradale u saobraćaju su prihvaćena u okviru predloga izmena Zakona o bezbednosti u saobraćaju. Mrđić je naveo da su se sastali sa više ministara u proteklom periodu.

- Ono što je nama bilo u cilju, da se podigne donja granica za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja sa smrtnim ishodom koja je ionako mala i da se uopšte ne dozvoli prostor sudijama da daju oslobađajuće presude, kazne kućnog pritvora, nego da samo budu zatvorske kazne - objasnio je Mrđić.

Dodao je da su njihovi predlozi da se za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja iz nehata kazna podigne sa od jedne do osam, na od dve do deset godina i da za teško delo sa smrtnim ishodom i umišljajem kazna sa od dve do deset podigne na pet do 15 godina zatvora.

Novi koncept urbane mobilnosti

Inženjer saobraćaja Igor Velić je, govoreći o urbanoj mobilnosti, naveo da je reč o modelu tehničkog regulisanja saobraćaja i konceptu koji je usmeren da se infrastruktura i trotoari dizajniraju i projektuju tako da daju infrastrukturnu podršku deci, pešacima, biciklistima, osobama sa invaliditetom, majkama sa decom u kolicima.

- Da zapravo kroz taj humani inženjering da se grad dizajnira za čoveka, a ne za mašinu, da kažemo motorno vozilo - istakao je Velić.

Dodao je da je počelo da se razmišlja u tom pravcu, ali da taj koncept i dalje nije u potpunosti prihvaćen u stručnim krugovima naše javnosti, ali da se polako radi na tome.

- Ako ne prihvatimo taj koncept i ne krenemo u razvoj i primenu na terenu, imaćemo poražavajuću statistiku. Nama je 80 posto nezgoda sa tragičnim posledicama upravo u urbanim zajednicama, u gradovima i po svim statistikama su vozači motornih vozila odgovorni za stradanje ranjivih -  objasnio je Velić.

Naveo je primer Helsinkija, koji je grad veličine Beograda, u poslednje dve godine nema poginulu decu pešake i poginule bicikliste, ali da u njihovom obrazovanju bezbednost saobraćaja zauzima visoko mesto.