Da li je starosna granica za odlazak u penziju između muškaraca i žena fer? Nadležne institucije dale odgovor

Od Nove godine žene će u penziju ići sa 63 godine i 10 meseci. Za njih se starosna granica pomera svake godine za dva meseca, da bi 2032. stigli muškarce – 65 godina života i najmanje 15 godina staža. Uslov da se ode u penziju je da se za nju prijavite lično.

Za muškarce se starosna granica nije menjala godinama i neće ni dogodine, ali će zato žene od Nove godine raditi dva meseca duže.

Profesorka FEFA Gordana Matković objašnjava da se radi o nekoj vrsti redistribucije, odnosno prelivanja, s obzirom na to da žene u proseku žive duže od muškaraca.

Razlika u starosnoj granici između žena i muškaraca je, kaže, istorijski imala smisla.

- Mali broj žena je bio uključen u tržište rada i kroz to su se rešavali neki problemi ili društvene okolnosti koje su podrazumevale da su žene, tako se to nekad govorilo, dvostruko opterećene. Suštinski, ono što su današnje okolnosti, to je da ne bi žene trebalo da budu dvostruko opterećene -  naglašava profesorka Matković.

Rad kod kuće se ne plaća i ne ulazi u staž

Ne bi trebalo, ali praktično i danas žene uz posao na kojem stiču penziju, dodatno rade kod kuće – besplatno.

Foto: Pixabay

 

Miloš Grabundžija iz Sindikata penzionera "Nezavisnost" slikovito objašnjava da žena nije samo proizvođač u fabrici, nego i proizvođač u kući.

- Vaspitava decu, kuva, sprema. Mislim da je onaj sistem koji je bio – 35 godina žene, 40 godina muškarci – bio najpravedniji. Ja se slažem da mogu da rade profesori, lekari, koji hoće, to je dobro. Ali, da ženu koja radi dnevno najmanje 12 sati teramo da radi 40 godina, mislim da to nije ni humano, niti ljudski - ocenjuje Grabundžija.

Šta činiti kada ste na korak do penzije

Oni koji dogodine idu u penziju već bi trebalo da imaju kompletnu dokumentaciju i da provere da li im je poslodavac redovno uplaćivao doprinose.

Grabundžija navodi slučaj iz svoje porodice – njegova supruga je podnela zahtev za penziju i ustanovila da njena firma 10 godina nije uplatila doprinose.

- Onda smo nekako napravili kompenzaciju, podigli smo kredit, pa uplatili doprinose da bi mogla da dobije minimalnu penziju. Ja mogu da zamislim za deset godina, kada ovi koji sada počinju da rade i koji sada rade, a promenili su više poslodavaca, nađu da neki likvidirali firme. Oni uzmu po projektima pare, likvidiraju firme, a nisu uplaćivali doprinose i onda ljudi ne mogu da dobiju penziju - napominje Grabundžija.

Te podatke budući penzioneri moraju sami da provere na vreme, što neretko potraje i godinu-dve.

Savet: Redovno proveravajte uplatu doprinosa

Direktor Fonda PIO Relja Ognjanović kaže da savetuju građanima da tokom svog radnog veka proveravaju da li su im uplaćeni doprinosi.

- Mi smo uveli procedure poput 'Moj staž i moja penzija', kako bi zaposleni mogli da proveravaju uplaćene doprinose, tako da savetujemo da šest meseci do dve godine unapred provere svoje uplaćene doprinose, kako ne bi imali probleme prilikom predaje dokumentacije. Ono što je potrebno od dokumenata je lični dokument i potvrda o stažu, o uplaćenim doprinosima. Sve ostalo rade službenici PIO fonda - ukazuje Ognjanović.

Siva ekonomija minira penzioni sistem

Činjenica je da se u Srbiji radi kraće – prosečan staž novih penzionera je 30 godina. To se posebno odnosi na muškarce. A ono što je od pomeranja starosne granice važnije jeste zaposlenost i produktivnost, upozoravaju stručnjaci.

- Ja bih rekla da smo mi sada na maksimumu pomerili starosnu granicu, da preko toga ne treba da idemo, ali to ne znači da će takva biti realnost i 2032. godine. Zbog toga insistiram da treba da postoje indikatori koji će se pratiti i da se unapred razmišlja o tim zahtevima kako bismo imali održiv penzijski fond - ističe profesorka Matković.

Za održivost penzionog sistema nije važno samo to koliko zaposlenih izdržava jednog penzionera, već i da se stane na put sivoj ekonomiji i praksi da poslodavci zaposlenima daju novac na ruke, a doprinose uplaćuju na minimalac.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.