"Sine, kad ćeš kući": Jovanu je majka postavila ovo pitanje, a kada se vratio na selo kod nje umrla mu je na rukama

Jovan Stefanović (64) iz Novog Sada jedan je od retkih koji se vratio na selo u kom je rođen i to iz jednog od najplemenitijih razloga. Njega je pozvala njegova stara majka, i pitala ga kada će doći, a oboje nisu znali da će njegov dolazak biti njihov poslednji susret - preminula mu je na rukama.

U Novom Sadu živeo je sve do pre nekoliko godina, kada je spakovao kofere i zaputio se u Pavlovce gde ga je čekala majka. Ona je jedini razlog zbog kog je napustio gradski asfalt, a iako više nije među živima Jovan je ostavio divnu uspomenu koja podseća na njen lik i delo.

- Zbog mame sam se vratio na selo. Kući. Voleo je i pazio. Njoj sam i posvetio ovu pesmu kao uspomenu. U stvari, ova pesma posvećena je svim majkama. Vratite im se, dok još nije kasno -  poručio je Jovan u objavi na Fejsbuku koja je rasplakala Srbiju.

Ispod uvodnih reči on je objavio i pesmu koju je posvetio preminuloj majci, kao i njihovu zajedničku sliku na kojoj ona snažno grli svog sina, onoliko koliko joj mišići dozvoljavaju.

Foto: printscreen facebook

 

Jovanovu pesmu prenosimo u celosti:

"Volim te majko, s maramom kariranom zavezanom, s cegerom u ruci, s opancima na nogama... Volim to rumeno lice rosom okupano, zvezdanih očiju sjaj. Volim te zbog onog mirisa iz štale koji ti se pod kožu podvukao, zbog onog pekmeza crnog od šljiva, žutog od kajsija, zbog one korice 'leba koji si mašću mazala, crvenom paprikom posipala. Ti si se mama s prvim petlovima budila, tati na nogama nokte sekla, onu njegovu petu ispucalu puderom zaprašila. Još si ti mama živa, još kuća nije prazna, još otvaraš vrata. Dok je tebe, biće nas. Deca će nedeljom baki i deki u naručje da spuste cveće, da ih pomiluju", stoji u Jovanovoj objavi.

"Izdahnula mi je na rukama"

Njegova fotografija brzo je prikupila veliki broj reakcija, a većina korisnika Fejsbuka prokomentarisala je da je Jovan u pravu i da deca ne znaju koliko im roditelji znače sve dok ih ne izgube.

- Majka je moja najveća podrška, nikada nisam hteo da je razočaram. Pazio sam na nju. Ipak, slomila je kuk i još uvek pamtim njene poslednje korake kada mi je rekla da nije dobro. Stavio sam je na krevet i tako je izdahnula, meni na rukama. Pamtim je kao najlepšu i najviše sam je voleo. Taj njen zagrljaj i osmeh nikad neću zaboraviti - priča Jovan prisećajući se svog najvećeg oslonca.

Kako kaže, nikada neće zaboraviti njeno pitanje: "Sine, kad ćeš kući".

Jovan je otkrio da i dalje živi u porodičnoj kući u Pavlovcima, jer ne želi da imanje propadne sada kada roditelji više nisu živi. Ipak, selo mu je donelo radost, mir i spokoj, koje nije ni slutio da će osetiti.